Ово није могуће! То је само један од многобројних коментара присталица Новог Пазара, а реакција у сличном тону је колико хоћете на више него незаслужен пораз од Партизана. Беспрекоран слободан ударац Фејсала Мулића у трећем, последњем минуту надокнаде времена, само су неке натприродне силе могле да добаце до стативе. Сви богови света били су у том тренутку на страни црно-белих, а да је било правде требало је да буде обрнуто. Биће и оних који ће рећи - па шта, погодио је и Партизан као и Нови Пазар два пута оквир гола, али зар се готово све оно што је било вредно пажње између те четири стативе није дешавало у казненом простору домаћина? Нови Пазар је надиграо црно–беле, то је објективно виђење. Што се то није одразило и у резултату ваљда ће показати анализа.
За потезе Адема Љајића дефанзивци Партизана нису налазили шифру. Нажалост, успели су да се извуку после два његова шута, прво заслугом феноменалног голмана Милошевића, потом и блоком. Велика жал остаће за погођеном стативом Папе Амаду Гадиоа, ништа мање и за оне две колосалне прилике Кахима Диксона, два минута пре гола Партизана и три по поготку црно-белих. Ако не обе једну ситуацију је морао да реши, јер је из сличних прилика већ два пута у овом првенству погађао. Из Јамајке где је у дресу репрезентације одиграо четири утакмице у десет дана вратио се само три дана пре меча са Партизаном. Код обе шансе очигледан је био недостатак свежине. Могао је да буде јунак, а испало је да је трагичар.
Играч коме нема шта да се замери, иако није постигао гол, а могао је три у само 13 минута (од 15-28) је Папа Амаду Гадио (24). Иако по вокацији задњи везни опет је био један од најопаснијих нападача. Сенегалац је преорао не тако очувану траву Партизановог терена и као такав нема дилему да се победи радовао погрешан тим.
- Тешко је кад се изгуби оваква утакмица јер смо показали карактер. Штета је то што од бројних прилика ништа нисмо искористили. Заслужили смо сва три бода.
Да му позиција коју покрива у тиму у потпуности прија видљиво је голим оком.
- Добро сам одиграо и у одбрани и у нападу. Моја дужност и јесте да помажем екипи на оба краја терена. Увек дајем све од себе, тако да је максималан труд нешто што се подразумева. Волим улогу коју имам. Покривање читавог терена и учествовање у готово свим акција у фазама одбране и напада ме додатно инспирише. Отуда и оне прилике у којима сам учествовао утрчавањем у шеснаест метара.
Сенегалац је и самокритичан. Кад укључи накнадну памет реакција на те три ситуације у којима се нашао током првог полувремена из садашње перспективе била би другачија.
- Пре свега, морам да похвалим екипу. С правом смо разочарани резултатом јер смо дали све од себе. Нисмо заслужили да изгубимо. Жалим за пропуштеним стопостотним приликама, у некима сам се и ја нашао. Код прве требало је одмах да шутирам, направио сам још један додир с лоптом и противнички играч ме је стигао. Код друге шансе сам све што је требало добро одрадио, није ме погледала срећа да уместо стативе погодим мрежу, и на крају сад кад видим ту трећу ситуацију јасно ми је да је лопту требало да додам Садију. Кајем се због такве одлуке. Остаје ми да из свега извучем поуке и следећи пут будем конкретнији – искрено ће Папа Амаду Гадио.
ДОШАО САМ ЗБОГ МИНУТАЖЕ
Момак из Дакара, главног града Сенегала, каже да кварт у коме је рођен помно прати његове утакмице у дресу Новог Пазара. Ахмат, клуб који га је послао на позајмицу, и Нови Пазар сматра респектабилним клубовима.
- Хвала сјајним навијачима нашег клуба. Невероватно је колико су нам одани и страствени. Нови Пазар је као и Ахмат велики клуб. Ипак, најважније ми је да се моји принципи у различитим клубовима не мењају. Бити фокусиран и придржавати се реда и дисциплине, то је био и биће мото кога ћу се држати. Кад је тако онда нигде немам проблема. Овде сам стигао због минутаже. На добром сам путу, од тога ће користи имати и садашњи клуб и ја – јасан је Папа Амаду Гадио.
ИСКУСТВО ПРЕДНОСТ РУСКЕ ЛИГЕ
Ево која је једина разлика по мишљењу Гадиоуа између српске и руске лиге:
- Само у томе што у Русији има много искусних играча који су већ били у најјачим лигама света, док су у Србији бројнији млади фудбалери. Обе захтевају много трчања, интензивне су и физички захтевне. Дакле, прилично су сличне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
