ДИРЕКТНО: Борац - мука и борба

За Борац, култни клуб из Бањалуке, који је 4. јула, а званично много раније, прославио 100. рођендан, везане су речи мука и борба!

То је непрестана битка, попут оне у Подгрмечу и епопеја о Козари, које су показале да у Крајини расту хероји великог и храброг срца. Највећи херој данашње Републике Српске је управо ФК Борац. Симбол живота, останка и опстанка!

Клубови попут Борца су институције, али кроз њега пролазе људи свакаквих намера, карактера и убеђења, па понекад и сама јавност и навијачи буду у заблуди – шта је исправно, а шта је лоше!?

Борац нису само појединци који га тренутно представљају, то су године и деценије борбе, генерације људи, ношење светог грба који је имао три основне боје, али је мењао њихов редослед у зависности од политичких и друштвених околности. Прилагођавао се ситуацији, мислио о опстанку, а знао своју мисију!

Полигони су различити, делатности још разноврсније, поготово у фудбалу који је од игре милиона и најважније споредне ствари на свету постао бизнис појединаца и битка на живот и смрт одређених колективитета!

Борац припада савременом времену прошлости или духовном схватању садашњости... У сваком тренутку има раубера, поготово кад се успешно игра, да се поигравају...

Ниједан појединац није Борац, а клуб славног имена, реномеа и угледа је скуп појединаца. Требало би да буде оних најбољих и добронамерних. Јасна је парола: „Борац то смо сви!”

Истрага против председника Звјездана Мисимовића, директора Дејана Чате и, по хијерахији, даље одговоних лица у ланцу одлучивања на бањалучком Градском стадиону само су наставак (не)јасне приче у којој се припрема терен за 4. октобар. Борац, као персонификација отпора, трајања, борбе и издржљивости опет је мета оних који марионетски желе да га прикажу или осионо сруше, не марећи за последице и чињеницу - да ако се уништи симбол, опстанак је споран!

Борац и Бањалука нису само сметња онима који су их деценијама настојали да минимизирају и доведу на ниво провинције, сада имају европски потенцијал и будућност. А то некоме, па и у самој Бањалуци, не одговара. Поготово не у региону, кад се изгубила „велика четворка“, а уситњавањем Југославије никли су нови фудбалски центри, препознатљиви, од којих је један, између осталог, и град на Врбасу.

После утакмице са Левским десила се спорна источна трибина без употребне дозволе за кров. „Ујео вук магаре“, навијачи су опет били на истоку! После Петрокуба саслушани су водећи људи клуба у полицији, с разлогом или не, утврдиће истрага...

Шта ће бити, односно шта се може очекивати, ако Борац буде играо против белоруског Витебска?

Можемо само да нагађамо?!

Сваки појединац који је, и ако је, злоупотребио Борац, мора да одговара лично!

Плашимо се само да ће у свему највише да испашта клуб.

Симбол живота и опстанака, срце Републике Српске!