ПЕНАЛ: Салe и Раћа морају да остану и ако Европа не стигне у Хумску

Вероватно искрена, али, свакако исхитрена најава руководства Партизана да ће у случају неуспеха у европским квалификацијама, сви отићи из клуба, на срећу није утицала на непосредне произвођаче резултата, радости и туге навијача. Фудбалери Партизана одиграли су против Тобола најбољу утакмицу од почетка сезоне и потврдили да Саша Илић и Радосав Петровић, пре свих осталих, на њих имају значајан утицај. Осетили су то и навијачи, отуд и салве аплауза током и после утакмице у којој је Партизан показао одважност и потенцијал...

Да ли су Саша Илић и Радосав Петровић постали таоци неодмереног саопштења руководства питање је на које одговор може врло лако да се понуди: јесу! Ангажовање Саше Илића за тренера вероватно је до сада најбољи кадровски потез који је управа Партизана повукла за две године. Човек од поверења Гробара, као тренер тек треба да се докаже у Партизану, али, као фудбалер стекао је толики кредит код навијача да његови понекад лоши потези, а вероватно их је било досад, не могу да се мере истим аршинима као кад су их вукли претходници - залутали на клупу славног клуба из Хумске 1, без обзира ко их је доводио и смењивао...

Ништа мање упечатљив није ни ангажман Радосава Петровића у улози спортског директора. Седањем на клупу за време утакмица крај Саше Илића „купио је“ навијаче Партизана и показао да фотеља није разлог прихватања одговорне функције. Сале и Раћа један другог могу да посаветују, разменом фудбалских мишљења допринесу бољим реакцијама усмереним ка фудбалерима и генерално свлачионицу „приближе“ управној згради клуба.

Љубав према Партизану и функцијама у клубу не сме да се мери, али, мора да буде еквивалентна да би се стигло до успеха. Управа мора да покуша да заустави тренера ако незадовољан нечим жели да оде из клуба, али, не сме да га вуче за собом у случају да прихватањем одговорности преузима кривицу за неуспехе.

Тек је улога спортског директора у целој Партизановој причи деликатна, а идеја да и он треба да оде ако иду сви – бесмислена, ако ни због чега другог, бар због чињенице да је у клубу само 38 дана.  Ко за 38 дана може било шта да створи или поправи што две године није рађено како треба? Поготово после несхватљиве „утакмице Мијатовић – Лазовић“ у којој победника нема – а губитник је на жалост – Партизан?!