ПЕНАЛ: Учитељ Саша и његови понављачи

Никад гори старт у шампионату Србије фудбалери Партизана „у прилици“ су да „употпуне“ елиминацијом са европске сцене. Надамо се да им то неће „поћи за ногом“ и да су одличних, истина без реализације, 40 минута у Мадриду, упркос „традиционалним“ изливима снисходљивости и дарежљивости према противницима, уствари најава чудесног васкрснућа црно-белих у пакленој београдској ноћи каква нас свакако очекује наредног четвртка на Топчидерском брду.  Верујемо такође да се у Хетафеу нико није запитао да ли је њихов тим толико јак, или је Партизан наиван и слаб и да ће Шпанци опијени поклон тријумфом допутовати у Београд убеђени да ће то уствари да буде излет какав је себи, „знанима и незнанима“ у авиону за Мадрид, приуштио београдски клуб.

Партизан, истина је, није ни сенка одважног тима спремног да се као некад испрси пред Њукаслом, Реалом, Портом, Марсејом... али, ни Хетафе није Барселона да би црно-белима клецала колена, или, што би старији аналитичари рекли: „ да би им гаће спадале саме“ у страху од ривала... Тачно је – тим Хетафеа по процени Трансфермаркта вреди 91,8 милиона евра, Партизанов - 48,3, али, то генерално не мора ништа да значи...  Наравно уз услов да Саша Илић, Радосав Петровић и Данко Лазовић заједно одгледају снимак утакмице с Хетафеом и поучени искуством из претходних суперлигашких мечева, смисле план за добијање најважније битке. Ако то ураде ваљано и Партизан коначно свих 90 минута одигра како мора, а и може, чак и да изгуби, мало ко ће упркос генералном разочарању инсистирати на Расимовом и Данковом поштовању обећања о повлачењу...

Саша Илић мора дакле да има добар план пре свега... И не један, него бар два... за сваку могућу варијанту, чак и за поновни „вишак играча“ на терену...

Из утакмице с Хетафеом и пораза, даноноћно до реванша, црно-бели морају да извлаче поуке, закључке и идеје... Поставе себи питање: да ли су им потребне „бабе“ или ратници на терену и суоче се с проблемима?  Ако фудбалер на три од пет утакмица прави исте грешке, без обзира да ли у одбрани или нападу, логично се намеће закључак да би могао и на следећој да учини исто. За такве, колико год да их је, више не сме да буде места у екипи.

Саша Илић није више у ситуацији да фудбалерима даје кредите, јер је, упркос неким добрим стварима које је направио у тиму, сада и сам у опасности да као тренер плати цех. Радосав Петровић и Данко Лазовић треба да га охрабре и подрже у целој причи за коју верујемо да би могла да има срећан крај, јер су, уосталом, све Сашине фудбалске приче имале лепе завршетке, где год да је био.