Бабунски: Шпанци пример да је кључ у лопти

Сви који су пратили фудбал уочи распада СФР Југославије упамтили су Бобана Бабунског. Сјајни штопер Вардара из осамдесетих и са почетка деведесетих година остао је у сећању носталгичара за временима кад се на простору од Триглава до Ђевђелије играо квалитетнији фудбал, стадиони били пуни, а на ТВ екранима се нису гледале стране већ домаћа лига.

Разговор за Журнал у Скопљу, где се вратио да живи после играчке и почетка тренерске каријере у Шпанији, Бабунски је почео од још актуелне теме – Светског првенства у САД, Канади и Мексуку. Бобан је био коментатор тек формиране ТВ Арена спорт Македонија, а као бивши становник Шпаније није крио срећу што се Црвена фурија други пут попела на кров планете.  

- Упоређивао сам генерације Шпанаца из периода од 2008. до 2012. кад су са Ћавијем, Бускетсом, Фабрегасом, Виљом имали појединачно јачи тим, и данашњу генерацију чији је главни квалитет колективна игра. Тадашњи и садашњи тим имају доста сличности у фазама игре. Наставили су континуитет поседа лопте, али ова генерација приказује знатно више варијанти и вертикалности. Видимо другачији стил: голман више није само неко ко покреће акцију, већ организатор игре и играч више у фази изградње напада. Такође, раније су играчи имали већу слободу и сами одлучивали како ће креирати напад. Данас се јасно види ротација и универзалност сваког појединца у шпанској репрезентацији. Бекови, попут Пороа и Кукуреље, изузетно су офанзивни у поседу и имају много више додира са лоптом него што је то раније био случај са Рамосом, Пикеом или Пујолом.

Селектор Луис де ла Фуенте водио је ове играча и у млађим узрастима?

- Луис познају од малена, са овим играчима годинама функционишу као породица и то је изузетно значајно. Много је битно да млађе селекције бележе успехе. Пример Шпаније то најбоље потврђује.

Код нас у Србији је увек постојала та диспропорција — млађе селекције би биле успешне, биле прваци Европе и света, а сениорска репрезентација би играла лоше и пропуштала велика такмичења?

- Истраживао сам ту тему. Трансформација шпанског фудбала почела је почетком двехиљадитих, кад су увидели да немају сениорске титуле управо зато што нису имали добре резултате у млађим категоријама. Тада су потпуно реорганизовали рад у млађим селекцијама. Скаутирали су по три-четири играча на свакој позицији и окупљали их сваког месеца током целе године. Направили су систем који им је омогућио да већ у кадетском и омладинском узрасту освајају трофеје. Што се Србије тиче, код вас је проблем у систему. Стално мењате председнике Савеза, не постоји устаљена шема рада. Свако долази са својом филозиофијом и онда нема континуитета.

Ни ваша Македонија није на високом нивоу, мада је једно велико такмичење (ЕП 2021) испунило очекивања јавности?

- Ту генерацију стварали смо дуго. Водио сам их у младој репрезентацији, заправо ти играчи су већ од 18. године почели да играју професионални фудбал. Било је ту 15 момака са врхунским квалитетом који су се лако адаптирали на А селекцију и касније отишли и на сениорски ЕУРО. Проблем настаје кад нема система у федерацији који ће то одржавати. Ако смањите окупљања и припреме да бисте уштедели новац, аутоматски стварате вакуум у раду и губите континуитет.

Какав је ваш утисак о савременим тактичким трендовима?

- Данас је доминантна позициона игра и висока ротација. Кад један играч напусти своју позицију, саиграч мора то да испоштује и покрије га. Погледајте Шпанце: један изађе, други улази у његову зону, чиме контролишу и простор и време и лопту. Радује ме што се враћа техничка супериорност. Лопта је и даље најважнија. Многи су претерано форсирали значај физичке припреме, техника под притиском и на малом простору је кључна

Исто тако, реакција по изгубљеној лопти (транзиција по изгубљеној лопти) постала је закон. Екипа која нема притисак и дефанзивну структуру одмах после губитка лопте имаће огромне проблеме. Шпанци противнику нису дозвољавали готово ниједну полу-контру. То су трендови које сви морају да прате.

Да се вратимо на ове просторе. Као некадашњи играч Вардара, сигурно вам је драго што је клуб освојио титулу, али каква је ситуација у регионалном фудбалу и европским квалификацијама?

- Вардар је увек био симбол и бренд, али као и већини клубова у региону, недостају му систем и организациони идентитет. Нажалост, македонски клубови тренутно нису конкурентни у Европи. Лига нема довољан ритам, јачину и притисак који би припремио екипе за европске изазове. Мој бивши клуб испао је од КуПС-а и Риге…

Слично је и у Србији и Хрватској, где Динамо или Црвена звезда доминирају у својим лигама, али чим изађу у Европу, сусрећу се са потпуно другим ритмом.

- Кад у домаћем првенству добијаш мечеве са пола снаге и поседом од 80 одсто не можеш преко ноћи да се адаптираш на 90 минута јаког притиска против тимова из лига петице. Управо је о томе на семинару тренера у Македонији причао Владан Милојевић, бивши шеф струке Црвене звезде.

Проблем на Балкану је и велика флуктуација тренера? - Власници и председници мењају по три тренера по сезони. Траже брзу зараду и инстант резултат, а тренери служе само због лиценце док се други мешају у састав. Без системског планирања, стабилне клупске структуре и стрпљења нема дугорочног успеха.

Шта треба урадити да би клубови са наших простора постали конкурентнији у Европи?

- Идеја Балканске лиге се више не помиње, а она би била једини спас. Македонија је највише изгубила од распада земље. Имамо баш слабу лигу. Није боље ни у другим некадашњим југословенским република. Неколико клубова из Србије и Хрватске игра константо у Европи, имали смо и пример Словеније и БиХ. Жао ми је што је много препрека за заједничку лигу, безбедносних пре свега, а много би нам донела.

Клубови који излазе у Европу не би се сложили с вама, иако се кратко задржавају на међународној сцени попут вашег Вардара?

- Као навијач више бих волео и мој Вардар у Регионалној лиги него да после два кола заврши учешће у Европи. Кратак излазак на интернационалну позорницу не доноси много. Има другачијих примера, зараде од играча, попут Звезде, Динама, па и Хајдука, Партизана. Боље би нам, ипак, било да смо сви опет заједно.

Кошарка је добар пример?

- Одличан, али не може да се пореди са фудбалом. Имали смо примере да су сукоби у СФРЈ почели на стадионима. Жао ми је што се више и не прича о могућности за формирање Регионалне лиге, а много би нам донела свима.

Време проведено са Бабунским брзо је прошло. Нашао је довољно времена да нам изађе у сусрет, подсети се прелепих дана у некадашњој Југославији и осврне се на актуелне теме. Биће сигурно још прилика јер људи попут њега увек излазе у сусрет медијима, зарад бољитка фудбала.