Babunski: Španci primer da je ključ u lopti

Svi koji su pratili fudbal uoči raspada SFR Jugoslavije upamtili su Bobana Babunskog. Sjajni štoper Vardara iz osamdesetih i sa početka devedesetih godina ostao je u sećanju nostalgičara za vremenima kad se na prostoru od Triglava do Đevđelije igrao kvalitetniji fudbal, stadioni bili puni, a na TV ekranima se nisu gledale strane već domaća liga.

Razgovor za Žurnal u Skoplju, gde se vratio da živi posle igračke i početka trenerske karijere u Španiji, Babunski je počeo od još aktuelne teme – Svetskog prvenstva u SAD, Kanadi i Meksuku. Boban je bio komentator tek formirane TV Arena sport Makedonija, a kao bivši stanovnik Španije nije krio sreću što se Crvena furija drugi put popela na krov planete.  

- Upoređivao sam generacije Španaca iz perioda od 2008. do 2012. kad su sa Ćavijem, Busketsom, Fabregasom, Viljom imali pojedinačno jači tim, i današnju generaciju čiji je glavni kvalitet kolektivna igra. Tadašnji i sadašnji tim imaju dosta sličnosti u fazama igre. Nastavili su kontinuitet poseda lopte, ali ova generacija prikazuje znatno više varijanti i vertikalnosti. Vidimo drugačiji stil: golman više nije samo neko ko pokreće akciju, već organizator igre i igrač više u fazi izgradnje napada. Takođe, ranije su igrači imali veću slobodu i sami odlučivali kako će kreirati napad. Danas se jasno vidi rotacija i univerzalnost svakog pojedinca u španskoj reprezentaciji. Bekovi, poput Poroa i Kukurelje, izuzetno su ofanzivni u posedu i imaju mnogo više dodira sa loptom nego što je to ranije bio slučaj sa Ramosom, Pikeom ili Pujolom.

Selektor Luis de la Fuente vodio je ove igrača i u mlađim uzrastima?

- Luis poznaju od malena, sa ovim igračima godinama funkcionišu kao porodica i to je izuzetno značajno. Mnogo je bitno da mlađe selekcije beleže uspehe. Primer Španije to najbolje potvrđuje.

Kod nas u Srbiji je uvek postojala ta disproporcija — mlađe selekcije bi bile uspešne, bile prvaci Evrope i sveta, a seniorska reprezentacija bi igrala loše i propuštala velika takmičenja?

- Istraživao sam tu temu. Transformacija španskog fudbala počela je početkom dvehiljaditih, kad su uvideli da nemaju seniorske titule upravo zato što nisu imali dobre rezultate u mlađim kategorijama. Tada su potpuno reorganizovali rad u mlađim selekcijama. Skautirali su po tri-četiri igrača na svakoj poziciji i okupljali ih svakog meseca tokom cele godine. Napravili su sistem koji im je omogućio da već u kadetskom i omladinskom uzrastu osvajaju trofeje. Što se Srbije tiče, kod vas je problem u sistemu. Stalno menjate predsednike Saveza, ne postoji ustaljena šema rada. Svako dolazi sa svojom filoziofijom i onda nema kontinuiteta.

Ni vaša Makedonija nije na visokom nivou, mada je jedno veliko takmičenje (EP 2021) ispunilo očekivanja javnosti?

- Tu generaciju stvarali smo dugo. Vodio sam ih u mladoj reprezentaciji, zapravo ti igrači su već od 18. godine počeli da igraju profesionalni fudbal. Bilo je tu 15 momaka sa vrhunskim kvalitetom koji su se lako adaptirali na A selekciju i kasnije otišli i na seniorski EURO. Problem nastaje kad nema sistema u federaciji koji će to održavati. Ako smanjite okupljanja i pripreme da biste uštedeli novac, automatski stvarate vakuum u radu i gubite kontinuitet.

Kakav je vaš utisak o savremenim taktičkim trendovima?

- Danas je dominantna poziciona igra i visoka rotacija. Kad jedan igrač napusti svoju poziciju, saigrač mora to da ispoštuje i pokrije ga. Pogledajte Špance: jedan izađe, drugi ulazi u njegovu zonu, čime kontrolišu i prostor i vreme i loptu. Raduje me što se vraća tehnička superiornost. Lopta je i dalje najvažnija. Mnogi su preterano forsirali značaj fizičke pripreme, tehnika pod pritiskom i na malom prostoru je ključna

Isto tako, reakcija po izgubljenoj lopti (tranzicija po izgubljenoj lopti) postala je zakon. Ekipa koja nema pritisak i defanzivnu strukturu odmah posle gubitka lopte imaće ogromne probleme. Španci protivniku nisu dozvoljavali gotovo nijednu polu-kontru. To su trendovi koje svi moraju da prate.

Da se vratimo na ove prostore. Kao nekadašnji igrač Vardara, sigurno vam je drago što je klub osvojio titulu, ali kakva je situacija u regionalnom fudbalu i evropskim kvalifikacijama?

- Vardar je uvek bio simbol i brend, ali kao i većini klubova u regionu, nedostaju mu sistem i organizacioni identitet. Nažalost, makedonski klubovi trenutno nisu konkurentni u Evropi. Liga nema dovoljan ritam, jačinu i pritisak koji bi pripremio ekipe za evropske izazove. Moj bivši klub ispao je od KuPS-a i Rige…

Slično je i u Srbiji i Hrvatskoj, gde Dinamo ili Crvena zvezda dominiraju u svojim ligama, ali čim izađu u Evropu, susreću se sa potpuno drugim ritmom.

- Kad u domaćem prvenstvu dobijaš mečeve sa pola snage i posedom od 80 odsto ne možeš preko noći da se adaptiraš na 90 minuta jakog pritiska protiv timova iz liga petice. Upravo je o tome na seminaru trenera u Makedoniji pričao Vladan Milojević, bivši šef struke Crvene zvezde.

Problem na Balkanu je i velika fluktuacija trenera? - Vlasnici i predsednici menjaju po tri trenera po sezoni. Traže brzu zaradu i instant rezultat, a treneri služe samo zbog licence dok se drugi mešaju u sastav. Bez sistemskog planiranja, stabilne klupske strukture i strpljenja nema dugoročnog uspeha.

Šta treba uraditi da bi klubovi sa naših prostora postali konkurentniji u Evropi?

- Ideja Balkanske lige se više ne pominje, a ona bi bila jedini spas. Makedonija je najviše izgubila od raspada zemlje. Imamo baš slabu ligu. Nije bolje ni u drugim nekadašnjim jugoslovenskim republika. Nekoliko klubova iz Srbije i Hrvatske igra konstanto u Evropi, imali smo i primer Slovenije i BiH. Žao mi je što je mnogo prepreka za zajedničku ligu, bezbednosnih pre svega, a mnogo bi nam donela.

Klubovi koji izlaze u Evropu ne bi se složili s vama, iako se kratko zadržavaju na međunarodnoj sceni poput vašeg Vardara?

- Kao navijač više bih voleo i moj Vardar u Regionalnoj ligi nego da posle dva kola završi učešće u Evropi. Kratak izlazak na internacionalnu pozornicu ne donosi mnogo. Ima drugačijih primera, zarade od igrača, poput Zvezde, Dinama, pa i Hajduka, Partizana. Bolje bi nam, ipak, bilo da smo svi opet zajedno.

Košarka je dobar primer?

- Odličan, ali ne može da se poredi sa fudbalom. Imali smo primere da su sukobi u SFRJ počeli na stadionima. Žao mi je što se više i ne priča o mogućnosti za formiranje Regionalne lige, a mnogo bi nam donela svima.

Vreme provedeno sa Babunskim brzo je prošlo. Našao je dovoljno vremena da nam izađe u susret, podseti se prelepih dana u nekadašnjoj Jugoslaviji i osvrne se na aktuelne teme. Biće sigurno još prilika jer ljudi poput njega uvek izlaze u susret medijima, zarad boljitka fudbala.