Иван Миливојевић: Ова генерација вреди више

Велика очекивања остала су неиспуњена, пласман је далеко од жељеног, било је много успона и падова, као и нежењених околности у виду повреда и суспензија. Кад се подвуче црта, млади рукометаши Србије могу много да науче по завршетку Европског првенства до 18 година на домаћем терену.

Тим Александра Брковића није био комплетан ни пре почетка. Први ударац била је повреда Момчила Симића, а онда и леворуког играча Вељка Павловић, а на све то и искључење Уроша Гугоља против Француске, који је био ван терена две утакмице. За крај, уследио је пораз од Шведске и коначно 14. место од 24 репрезентација, који је свакако потврдио чињеницу да мора много да се ради уколико је циљ пласман међу најбоље екипе Старог континента.

Светла тачка је то што је победа против селекције Пољске оверила пласман на Светско првенство следеће године. Орлићи полако улазе у професионалне воде и од наредне сезоне имају да се покажу у елитну српску лигу – Михајло Поповић, Александар Стојковић, Стефан Стојиновић, као и трио Партизана – Вања Радивојевић, Вукашин Бабић и поменути Гугољ.

После две недеље рукометне авантуре на три локације у Београду, Иван Милојевић, директор ЕП кадета, сумирао је утиске.

– Све у свему, било је одлично. После толико година једна лепа рукометна манифестација у нашем главном граду – осврнуо се на организацију од првог до последњег дана. –  Као организатори, мислим да смо положили, са одличном оценом завршили комплетан турнир. Оно што је најбитније, као организација, створили смо много нових рукометних радника, много девојчица и дечака који су 20 дана скоро 24 часа радили у све три хале.

Није изостала ни анализа резултата наших играча:

– Догодило нам оно што се неминовно дешава у спорту. Негде у прелазу из Сумица и Бањице у Пионир нисмо могли да рачунамо на два најбитнија играча у том тренутку. Пре самог почетка такмичења изгубили смо Симића, који се повредио. У овом моменту, имам утисак да ова генерација кадета више вреди него што показује резултат. Нема стајања, хоћемо да радимо више. Циљ је да на Светском првенству покушамо да направимо бољи резултат, који ће сигурно задовољити српску публику.

Следећа станица за српску кућу рукомета биће шампионат Старог континента за сениоре. Српски рукометни савез поднео је кандидатуру и жели да, заједно са Словенијом и Северном Македонијом, угости најбоље европске екипе.

– Полако се спремано за организацију нечега већег, нечега што нас чека 2034. године – закључио је Миливојевић.