Навијачи све мање прате грб, а све више име на леђима

Деценијама је важило неписано правило да се верност фудбалском клубу не мења. Ипак, нове генерације навијача све више руше традиционални модел. Уместо искључиве везаности за један клуб, многи данас прате омиљеног играча где год да настави каријеру.

ББЦ је анализирао овај феномен кроз примере Лионела Месија, Кристијана Роналда, Ерлинга Халанда, Сон Хјонг Мина и других великих звезда.

Можда је најочигледнији пример Меси. Његов долазак у Интер Мајами претворио је ружичасти дрес клуба у глобални производ. Нагло је порастао број пратилаца на друштвеним мрежама, дресови су распродавани, а цене улазница су скочиле. Многи који данас носе боје Интера никада нису ни били у Мајамију, дошли су због Месија.

Истраживање је показало колико се навијачке навике мењају. Чак 80 одсто навијача широм света прати и други клуб поред свог основног. То не значи да се одричу екипе за коју навијају од детињства, већ да паралелно стварају везу са другим тимовима. Најснажнији разлог за избор тог другог клуба управо су играчи.

Велику улогу имају видео-игре, Јутјуб и друштвене мреже. Млађи навијачи играју са омиљеним фудбалерима у ЕА Спортс ФЦ или Менаџеру, прате их на интернету и затим купују дресове са њиховим именима, без обзира на то за који клуб тренутно играју.

Колико је моћ појединих играча порасла најбоље показује Ерлинг Халанд. Норвежанин је после Светског првенства доживео експлозију популарности, од 1. јула добио је више од 51 милион нових пратилаца на својим друштвеним мрежама.

Халанд сада на Инстаграму има готово 20 милиона пратилаца више од Манчестер ситија. Има и сопствени Јутјуб канал, па више не зависи од клуба и традиционалних медија како би комуницирао са публиком.

Сличан феномен пратио је Сон Хјонг Мина. Тотенхем је током његове деценије у Лондону постао најпопуларнији страни клуб у Јужној Кореји, испред Манчестер јунајтеда. Када је Сон прешао у ЛАФЦ, део пажње корејске публике кренуо је за њим.

Зато клубови данас имају нови изазов, како задржати милионе људи који су почели да их прате искључиво због једне звезде.

Фудбалски навијачи нису престали да воле клубове, али однос према игри очигледно се мења. За све већи број људи више није пресудан само грб на грудима, већ име на леђима дреса.