Ни „П“ од поноса у ставу Новосађана

Ако је судити по томе како су они сами то најављивали, фудбалери Војводине отишли су у Нови Пазар са жељом да освоје три бода и избију на врх табеле Супер лиге. Истицали су Новосађани одличну атмосферу која влада у тиму, добар рад током протекле седмице, жељу да покажу напредак у форми и како усвајању захтеве новог тренера Марка Савића...  Од свега, кућама су се вратили поражени, после утакмице у којој је домаћин играо више од пола сата с десеторицом, после искључења Скиме Тогбеа у 54. минуту, али му то није сметало да постигне још један гол и „овери“ велики и потпуно заслужен тријумф од 2:0.

Редовно у први план истичу играчи који носе црвено-белу опрему новосадског суперлигаша, иако су, додуше, у Новом Пазару играли у плавој гарнитури дресова, то да су свесни тежине грба Војводине и да су поносни што се баш њима на грудима он налази. Међутим, тај понос није могао да се уочи, чак ни на нивоу почетног слова „П“, у утакмици која је одиграна у понедељак увече. Заправо, јесте, али код играча домаћег састава, који је дао на терену све што има, па и преко тога. „Гинули“ су ученици тренера Страхиње Пандуровића за сваку лопту, бранили гол на све могуће, наравно, дозвољене начине, потурајући и главе тамо где неки не би ни стопало поставили. И то им је, између осталог, донело оно што су желели.

На другој страни, смушени Новосађани, који су, истини за вољу, имали већи посед лопте, нису показали јасан, победнички став, али ни енергију да упишу планиране бодове. Играли су споро, лопта је пречесто била враћана уназад, уместо да се рола ка голу одличног голмана Матијашевића и то је, за последицу, имало стварање немоћи.

Јесу играчи тренера Марка Савића пропустили да реализују сијасет одличних прилика, али, као што је то приметио и њихов шеф струке, фудбал и спорт су правични и његов тим није ни заслужио да постигне гол. Јесте Војводина имала много шанси, промашаји нападача у неким ситуацијама били су из категорије невероватних, али су енергија, амбиција, воља, жеља и хтење, по младом стручњаку, били апсолутно недовољни за циљеве које новосадски тим има у овој сезони.

Оба гола гости су просто поклонили Новом Пазару: најпре је лоше реаговао млади Сукачев који је имао лопту, али је дозволио да га Дауда у 18. минуту изблокира, потом буде чвршћи у дуелу и после тога асистира Диксону на пет метара од гола, чији ударац је завршио у Росићевој мрежи. И другом голу  домаћина претходила је грешка Николића, лоше додавање, из којег су играчи у светло плавим дресовима повукли контру преко Станковића, а онда и Диксона, који је заобишао закаснело истрчалог Росића и асистирао горостасном Мулићу за коначних 2:0.

Чињеница да су играли с човеком више, готово да се није ни примећивала у игри Новосађана, који су промашивали немогуће, али и лагано посустајали. Једноставно, нису знали, тако се нама барем чинило, на који начин да надмудре до фанатичности упорног домаћина.

Јасно је да тек пука прича о томе како Војводина има постављен циљ да се умеша у борбу за домаће трофеје, није довољан „аргумент“ да то заиста и учини. По именима, Новосађани поседују много квалитетнији тим од Пазараца и ко зна колико пута су скупљи на фудбалском тржишту, али је Пандуровићева чета показала велики понос, жељу, борбеност и храброст, захваљујући којима је и стигла до победе. Војводини је остало, сваком од њених првотимаца понаособ, да се погледају у огледало, потом и међусобно, да докуче у чему су разлози посртања, упркос сјајним условима у којима живе и раде, да се потом уштину и крену напред. Оно што су у Новом Пазару показали, апсолутно им је недовољно да макар наговесте власите и жеље бројних навијача.