Ni „P“ od ponosa u stavu Novosađana

Ako je suditi po tome kako su oni sami to najavljivali, fudbaleri Vojvodine otišli su u Novi Pazar sa željom da osvoje tri boda i izbiju na vrh tabele Super lige. Isticali su Novosađani odličnu atmosferu koja vlada u timu, dobar rad tokom protekle sedmice, želju da pokažu napredak u formi i kako usvajanju zahteve novog trenera Marka Savića...  Od svega, kućama su se vratili poraženi, posle utakmice u kojoj je domaćin igrao više od pola sata s desetoricom, posle isključenja Skime Togbea u 54. minutu, ali mu to nije smetalo da postigne još jedan gol i „overi“ veliki i potpuno zaslužen trijumf od 2:0.

Redovno u prvi plan ističu igrači koji nose crveno-belu opremu novosadskog superligaša, iako su, doduše, u Novom Pazaru igrali u plavoj garnituri dresova, to da su svesni težine grba Vojvodine i da su ponosni što se baš njima na grudima on nalazi. Međutim, taj ponos nije mogao da se uoči, čak ni na nivou početnog slova „P“, u utakmici koja je odigrana u ponedeljak uveče. Zapravo, jeste, ali kod igrača domaćeg sastava, koji je dao na terenu sve što ima, pa i preko toga. „Ginuli“ su učenici trenera Strahinje Pandurovića za svaku loptu, branili gol na sve moguće, naravno, dozvoljene načine, poturajući i glave tamo gde neki ne bi ni stopalo postavili. I to im je, između ostalog, donelo ono što su želeli.

Na drugoj strani, smušeni Novosađani, koji su, istini za volju, imali veći posed lopte, nisu pokazali jasan, pobednički stav, ali ni energiju da upišu planirane bodove. Igrali su sporo, lopta je prečesto bila vraćana unazad, umesto da se rola ka golu odličnog golmana Matijaševića i to je, za posledicu, imalo stvaranje nemoći.

Jesu igrači trenera Marka Savića propustili da realizuju sijaset odličnih prilika, ali, kao što je to primetio i njihov šef struke, fudbal i sport su pravični i njegov tim nije ni zaslužio da postigne gol. Jeste Vojvodina imala mnogo šansi, promašaji napadača u nekim situacijama bili su iz kategorije neverovatnih, ali su energija, ambicija, volja, želja i htenje, po mladom stručnjaku, bili apsolutno nedovoljni za ciljeve koje novosadski tim ima u ovoj sezoni.

Oba gola gosti su prosto poklonili Novom Pazaru: najpre je loše reagovao mladi Sukačev koji je imao loptu, ali je dozvolio da ga Dauda u 18. minutu izblokira, potom bude čvršći u duelu i posle toga asistira Diksonu na pet metara od gola, čiji udarac je završio u Rosićevoj mreži. I drugom golu  domaćina prethodila je greška Nikolića, loše dodavanje, iz kojeg su igrači u svetlo plavim dresovima povukli kontru preko Stankovića, a onda i Diksona, koji je zaobišao zakasnelo istrčalog Rosića i asistirao gorostasnom Muliću za konačnih 2:0.

Činjenica da su igrali s čovekom više, gotovo da se nije ni primećivala u igri Novosađana, koji su promašivali nemoguće, ali i lagano posustajali. Jednostavno, nisu znali, tako se nama barem činilo, na koji način da nadmudre do fanatičnosti upornog domaćina.

Jasno je da tek puka priča o tome kako Vojvodina ima postavljen cilj da se umeša u borbu za domaće trofeje, nije dovoljan „argument“ da to zaista i učini. Po imenima, Novosađani poseduju mnogo kvalitetniji tim od Pazaraca i ko zna koliko puta su skuplji na fudbalskom tržištu, ali je Pandurovićeva četa pokazala veliki ponos, želju, borbenost i hrabrost, zahvaljujući kojima je i stigla do pobede. Vojvodini je ostalo, svakom od njenih prvotimaca ponaosob, da se pogledaju u ogledalo, potom i međusobno, da dokuče u čemu su razlozi posrtanja, uprkos sjajnim uslovima u kojima žive i rade, da se potom uštinu i krenu napred. Ono što su u Novom Pazaru pokazali, apsolutno im je nedovoljno da makar nagoveste vlasite i želje brojnih navijača.