Важно је звати се Никола!

Ажурни НБА статистичари израчунали су да је Џејлен, са варијацијом Џејлин, најчешће кошаркашко име преко „баре”, док презимена Џонс и Вилијамс могу да се окарактеришу популарним изразом „без премца”. Конкретни примери – Џејлен Брансон, Џејлен Дурен, Џејлен Смит, Џејлен Браун... Међутим, искључиво Србија има могућност да се похвали чињеницом да без проблема може да оформи репрезентацију Никола, дупке пуну од 12 играча, по свим тренутним и претходним стандардима, кадру да се бори за медаље на великим првенствима. Постидео би се и чувени ЈУС!

Светислав Пешић, Ранко Жеравица, Александар Николић, Мока Славнић и остали великани почели би од најбитнијих позиција – плејмејкера и центра. У случају мале земље са брдовитог Балкана, избор је лаган као перо. На „јединици” би ведрио и облачио Никола Топић – будући лидер Орлова и узданица Оклахоме, док је „петица” резервисана за ванвременског Николу Јокића – аса Денвера и најбољег појединца од Шпаније до Новог Зеланда, Кине до Аргентине, Вардара до Триглава... Будући да, нормално, не би могли да играју по 40 минута – премда су и навикли на више у НБА, јасно је да би морали да имају адекватне замене. Некадашњег плеја Црвене звезде би мењао Никола Ребић – доскорашњи помоћник из Спартака и организатор игре са искуством у државном тиму, док би троструки МВП најбољег такмичења на свету комотно могао да се одмара на клупи, знајући да неће да уследи празан ход – ривале би умногоме мучио и Никола Милутинов! Новосађанин је недавно освојио Евролигу са Олимпијакосом, окитио се признањима члана идеалног тима и скакача број један, са Орловима има бронзу из Париза и сребро из Маниле, стога је јасно да би имењаци оформили можда и најјачу центарску линију.

По систему „од врха па надоле”, селектор, у датом тренутку Душан Алимпијевић, са сарадницима не би смео да се брине ни за „четворке”, тачније – одушевљено би у именику тражио бројеве телефона Николе Јовића и Николе Танасковића! Миљеник Ерика Сполстре у Мајамију показао је небројено пута о каквом таленту је реч, скоро је Босну и Херцеговину частио са 32 поена у квалификацијама за Мундобаскет, односно против Швајцарске бројао до 22, приде са само 23 године има два освојена одличја – на Светском првенству 2023. и Олимпијским играма 2024. Забетониран је на месту крилног центра, с могућношћу да се адекватно и одмори. Нови-стари домаћи играч у Партизану у дресу Будућности вратио се на кошаркашку мапу, завредео позив у репрезентацију и корачао заиста солидно на стазама ка Катару. На шест сусрета – у новембарском, фебруарском и јулском прозору, просечно је бележио 12 поена, пет скокова, две асистенције, индекс 14,7 за 21 минут. Евидентно се види да је сазрео и да ће у будућности представљати битан фактор у екосистему игре под обручима.

Многи би после избора високих и плејмејкера застали, уздахнули и запитали се „да ли је могуће”, међутим – шокирали би се и при проналажењу крила! Зицер би, до пре неколико дана је, недвосмислено био Никола Калинић. Прошао је сито и решето у каријери, преживео енормне притиске јавности, освојио мање-више све на клупском нивоу и показао да се ничега не плаши. Ни одлучујућих шутева, запаљивих изјава, дискутабилних потеза. Једноставно, био би савршен да се стави у службу колектива, риља по терену и бележи зачуђујуће „бројке” у невидљивим статистичким колонама. Маестрално, и те како, било би, да се није пензионисао и то што би делио простор са саиграчем – Николом Ђуришићем! Момак рођен у Белгији право из Меге је појачао Атланту, није се снашао, али је таленат остао у рукама. Висина од 204 центиметра довољна је да „гине” у одбрани, док би шутерски могао да се искаже на беку, односно стручни штаб не би имао проблем ако би се одлучио да 22-годишњак преводи лопту, организује напад, испали хитац из изграђене позиције... Уосталом, завидна партија у хали „Александар Николић”, препознатљива по победи над БиХ и сјајној атмосфери, овековечена је и са 16 поена, три скока, седам асистенција, две украдене лопте и индексом 23 продукта Мегине школе...

Наведено-испуњено! Југословенски универзални стандард „прописивао” је да у репрезентацији морају да се налазе и млади, читај будући лидери, асови... Горенаведени редови, очигледно, терају читаоце да бистре, размишљају и траже кандидате, али – крајње плитко, јер је у првом плану, испред већине и на кошаркашком пиједесталу – Никола Кустурица! Какав је дар-мар направио на планетарној смотри за играче до 17 година, непотребно је анализирати. Довољно је рећи да је већ у сезони за нама дебитовао за Барселону у Евролиги и да је Универзитет Калифорнија био спреман да издвоји око 10.000.000 долара само да би га приволео да дође. Недвосмислено је будућност Орлова и деценијски дијамант. Уједно, помињање сребрног са Мундобаскета у контексту сениорске репрезентације уопште није у домену фантазије – Душан Алимпијевић је најавио да би навијачи могли да га виде већ у августу покрај уобичајених миљеника, међутим сачекаће још мало будући да колеџ није дао дозволу да овог пута буде међу Орловима.

Доказ да екипа имењака није састављена збрда-здола, односно само да би се причало и писало, пружа чињеница да је у рачуницу укључена и стандардна вертикала напредовања из млађих селекција. Изабраници Саше Оцокољића у репрезентацији до 18 лета понудили би Николу Каралића – бисера из Крушевца са искуством играња у ОКК Београду, евидентно члана Меге. Уколико портфолио није импресиван, податак да је од 13. до 15. фебруара учествовао на кампу „Кошарка без граница”, читај – стајао је раме уз раме са 40 најталентованијих дечака током престижног НБА ол-стар викенда јак аргумент. Ипак, јасно је да би селектор прво погледао у тим сопственог помоћника, Немање Јогија Јовановића, у узрасној категорији до 20 година. Нико не би имао ништа против да се Никола Бундало и Никола Џепина награде позивом стратега Алимпијевића. Тандем је тренутно у фокусу америчке јавности – Бундало је рођен у Охају, у сезони 2025/26. бранио је боје Универзитета Мисисипи и био део престижне утакмице „Мекдоналдс Ол-Американ”, док је Џепина после потписа седмогодишњег уговора са Валенсијом појачао колеџ у Вашингтону и награђен је позивом у државни тим.

С наведеном двојицом преко Атлантика, репрезентација би бројала 12 величанствених и умногоме би могла да се „побије” са свима. Приде би изнедрила и тему за размишљање – да ли би ико, у теорији, могао да направи исту ствар као Србија?