Važno je zvati se Nikola!

Ažurni NBA statističari izračunali su da je Džejlen, sa varijacijom Džejlin, najčešće košarkaško ime preko „bare”, dok prezimena Džons i Vilijams mogu da se okarakterišu popularnim izrazom „bez premca”. Konkretni primeri – Džejlen Branson, Džejlen Duren, Džejlen Smit, Džejlen Braun... Međutim, isključivo Srbija ima mogućnost da se pohvali činjenicom da bez problema može da oformi reprezentaciju Nikola, dupke punu od 12 igrača, po svim trenutnim i prethodnim standardima, kadru da se bori za medalje na velikim prvenstvima. Postideo bi se i čuveni JUS!

Svetislav Pešić, Ranko Žeravica, Aleksandar Nikolić, Moka Slavnić i ostali velikani počeli bi od najbitnijih pozicija – plejmejkera i centra. U slučaju male zemlje sa brdovitog Balkana, izbor je lagan kao pero. Na „jedinici” bi vedrio i oblačio Nikola Topić – budući lider Orlova i uzdanica Oklahome, dok je „petica” rezervisana za vanvremenskog Nikolu Jokića – asa Denvera i najboljeg pojedinca od Španije do Novog Zelanda, Kine do Argentine, Vardara do Triglava... Budući da, normalno, ne bi mogli da igraju po 40 minuta – premda su i navikli na više u NBA, jasno je da bi morali da imaju adekvatne zamene. Nekadašnjeg pleja Crvene zvezde bi menjao Nikola Rebić – doskorašnji pomoćnik iz Spartaka i organizator igre sa iskustvom u državnom timu, dok bi trostruki MVP najboljeg takmičenja na svetu komotno mogao da se odmara na klupi, znajući da neće da usledi prazan hod – rivale bi umnogome mučio i Nikola Milutinov! Novosađanin je nedavno osvojio Evroligu sa Olimpijakosom, okitio se priznanjima člana idealnog tima i skakača broj jedan, sa Orlovima ima bronzu iz Pariza i srebro iz Manile, stoga je jasno da bi imenjaci oformili možda i najjaču centarsku liniju.

Po sistemu „od vrha pa nadole”, selektor, u datom trenutku Dušan Alimpijević, sa saradnicima ne bi smeo da se brine ni za „četvorke”, tačnije – oduševljeno bi u imeniku tražio brojeve telefona Nikole Jovića i Nikole Tanaskovića! Miljenik Erika Spolstre u Majamiju pokazao je nebrojeno puta o kakvom talentu je reč, skoro je Bosnu i Hercegovinu častio sa 32 poena u kvalifikacijama za Mundobasket, odnosno protiv Švajcarske brojao do 22, pride sa samo 23 godine ima dva osvojena odličja – na Svetskom prvenstvu 2023. i Olimpijskim igrama 2024. Zabetoniran je na mestu krilnog centra, s mogućnošću da se adekvatno i odmori. Novi-stari domaći igrač u Partizanu u dresu Budućnosti vratio se na košarkašku mapu, zavredeo poziv u reprezentaciju i koračao zaista solidno na stazama ka Kataru. Na šest susreta – u novembarskom, februarskom i julskom prozoru, prosečno je beležio 12 poena, pet skokova, dve asistencije, indeks 14,7 za 21 minut. Evidentno se vidi da je sazreo i da će u budućnosti predstavljati bitan faktor u ekosistemu igre pod obručima.

Mnogi bi posle izbora visokih i plejmejkera zastali, uzdahnuli i zapitali se „da li je moguće”, međutim – šokirali bi se i pri pronalaženju krila! Zicer bi, do pre nekoliko dana je, nedvosmisleno bio Nikola Kalinić. Prošao je sito i rešeto u karijeri, preživeo enormne pritiske javnosti, osvojio manje-više sve na klupskom nivou i pokazao da se ničega ne plaši. Ni odlučujućih šuteva, zapaljivih izjava, diskutabilnih poteza. Jednostavno, bio bi savršen da se stavi u službu kolektiva, rilja po terenu i beleži začuđujuće „brojke” u nevidljivim statističkim kolonama. Maestralno, i te kako, bilo bi, da se nije penzionisao i to što bi delio prostor sa saigračem – Nikolom Đurišićem! Momak rođen u Belgiji pravo iz Mege je pojačao Atlantu, nije se snašao, ali je talenat ostao u rukama. Visina od 204 centimetra dovoljna je da „gine” u odbrani, dok bi šuterski mogao da se iskaže na beku, odnosno stručni štab ne bi imao problem ako bi se odlučio da 22-godišnjak prevodi loptu, organizuje napad, ispali hitac iz izgrađene pozicije... Uostalom, zavidna partija u hali „Aleksandar Nikolić”, prepoznatljiva po pobedi nad BiH i sjajnoj atmosferi, ovekovečena je i sa 16 poena, tri skoka, sedam asistencija, dve ukradene lopte i indeksom 23 produkta Megine škole...

Navedeno-ispunjeno! Jugoslovenski univerzalni standard „propisivao” je da u reprezentaciji moraju da se nalaze i mladi, čitaj budući lideri, asovi... Gorenavedeni redovi, očigledno, teraju čitaoce da bistre, razmišljaju i traže kandidate, ali – krajnje plitko, jer je u prvom planu, ispred većine i na košarkaškom pijedestalu – Nikola Kusturica! Kakav je dar-mar napravio na planetarnoj smotri za igrače do 17 godina, nepotrebno je analizirati. Dovoljno je reći da je već u sezoni za nama debitovao za Barselonu u Evroligi i da je Univerzitet Kalifornija bio spreman da izdvoji oko 10.000.000 dolara samo da bi ga privoleo da dođe. Nedvosmisleno je budućnost Orlova i decenijski dijamant. Ujedno, pominjanje srebrnog sa Mundobasketa u kontekstu seniorske reprezentacije uopšte nije u domenu fantazije – Dušan Alimpijević je najavio da bi navijači mogli da ga vide već u avgustu pokraj uobičajenih miljenika, međutim sačekaće još malo budući da koledž nije dao dozvolu da ovog puta bude među Orlovima.

Dokaz da ekipa imenjaka nije sastavljena zbrda-zdola, odnosno samo da bi se pričalo i pisalo, pruža činjenica da je u računicu uključena i standardna vertikala napredovanja iz mlađih selekcija. Izabranici Saše Ocokoljića u reprezentaciji do 18 leta ponudili bi Nikolu Karalića – bisera iz Kruševca sa iskustvom igranja u OKK Beogradu, evidentno člana Mege. Ukoliko portfolio nije impresivan, podatak da je od 13. do 15. februara učestvovao na kampu „Košarka bez granica”, čitaj – stajao je rame uz rame sa 40 najtalentovanijih dečaka tokom prestižnog NBA ol-star vikenda jak argument. Ipak, jasno je da bi selektor prvo pogledao u tim sopstvenog pomoćnika, Nemanje Jogija Jovanovića, u uzrasnoj kategoriji do 20 godina. Niko ne bi imao ništa protiv da se Nikola Bundalo i Nikola Džepina nagrade pozivom stratega Alimpijevića. Tandem je trenutno u fokusu američke javnosti – Bundalo je rođen u Ohaju, u sezoni 2025/26. branio je boje Univerziteta Misisipi i bio deo prestižne utakmice „Mekdonalds Ol-Amerikan”, dok je Džepina posle potpisa sedmogodišnjeg ugovora sa Valensijom pojačao koledž u Vašingtonu i nagrađen je pozivom u državni tim.

S navedenom dvojicom preko Atlantika, reprezentacija bi brojala 12 veličanstvenih i umnogome bi mogla da se „pobije” sa svima. Pride bi iznedrila i temu za razmišljanje – da li bi iko, u teoriji, mogao da napravi istu stvar kao Srbija?