PENAL: Učitelj Saša i njegovi ponavljači

Nikad gori start u šampionatu Srbije fudbaleri Partizana „u prilici“ su da „upotpune“ eliminacijom sa evropske scene. Nadamo se da im to neće „poći za nogom“ i da su odličnih, istina bez realizacije, 40 minuta u Madridu, uprkos „tradicionalnim“ izlivima snishodljivosti i darežljivosti prema protivnicima, ustvari najava čudesnog vaskrsnuća crno-belih u paklenoj beogradskoj noći kakva nas svakako očekuje narednog četvrtka na Topčiderskom brdu.  Verujemo takođe da se u Hetafeu niko nije zapitao da li je njihov tim toliko jak, ili je Partizan naivan i slab i da će Španci opijeni poklon trijumfom doputovati u Beograd ubeđeni da će to ustvari da bude izlet kakav je sebi, „znanima i neznanima“ u avionu za Madrid, priuštio beogradski klub.

Partizan, istina je, nije ni senka odvažnog tima spremnog da se kao nekad isprsi pred Njukaslom, Realom, Portom, Marsejom... ali, ni Hetafe nije Barselona da bi crno-belima klecala kolena, ili, što bi stariji analitičari rekli: „ da bi im gaće spadale same“ u strahu od rivala... Tačno je – tim Hetafea po proceni Transfermarkta vredi 91,8 miliona evra, Partizanov - 48,3, ali, to generalno ne mora ništa da znači...  Naravno uz uslov da Saša Ilić, Radosav Petrović i Danko Lazović zajedno odgledaju snimak utakmice s Hetafeom i poučeni iskustvom iz prethodnih superligaških mečeva, smisle plan za dobijanje najvažnije bitke. Ako to urade valjano i Partizan konačno svih 90 minuta odigra kako mora, a i može, čak i da izgubi, malo ko će uprkos generalnom razočaranju insistirati na Rasimovom i Dankovom poštovanju obećanja o povlačenju...

Saša Ilić mora dakle da ima dobar plan pre svega... I ne jedan, nego bar dva... za svaku moguću varijantu, čak i za ponovni „višak igrača“ na terenu...

Iz utakmice s Hetafeom i poraza, danonoćno do revanša, crno-beli moraju da izvlače pouke, zaključke i ideje... Postave sebi pitanje: da li su im potrebne „babe“ ili ratnici na terenu i suoče se s problemima?  Ako fudbaler na tri od pet utakmica pravi iste greške, bez obzira da li u odbrani ili napadu, logično se nameće zaključak da bi mogao i na sledećoj da učini isto. Za takve, koliko god da ih je, više ne sme da bude mesta u ekipi.

Saša Ilić nije više u situaciji da fudbalerima daje kredite, jer je, uprkos nekim dobrim stvarima koje je napravio u timu, sada i sam u opasnosti da kao trener plati ceh. Radosav Petrović i Danko Lazović treba da ga ohrabre i podrže u celoj priči za koju verujemo da bi mogla da ima srećan kraj, jer su, uostalom, sve Sašine fudbalske priče imale lepe završetke, gde god da je bio.