Најлошији старт још 1987.

Од старта сезоне Партизан је упао у кошмар и никако из њега да се пробуди. Звучи као податак из рубрике веровали или не – црно-бели се налазе на 12. месту у Супер лиги.

Парни ваљак се саплео одмах на премијери против новог члана најјачег ранга српског фудбала – Земуна, доминирао је током већег дела меча, упутио 24 ударца ка голу ривала, али капитулирао је у последњим тренуцима меча и остао без целог плена.

Изабраници Саше Илића су једини тријумф на домаћој сцени остварили у другом колу над Мачвом, али и тада је било јасно да се клуб из Хумске налази у кризи. Капитулирао је са играчем више, а до победе дошао је тек у 88. минуту, кад је Демба Сек погодио мету.

Уследио је први пораз у овој сезони, ИМТ је био бољи од црно-белих у Хумској – 2:1. Партизан је већ на старту меча остао са играчем мање у пољу, јер је Алекс Зековић зарадио директан црвени картон. Гости су повели преко Душана Жагара, изабраници Саше Илића су одиграли најбољих пола сата у досадашњем делу првенства и успели да дођу до егала прелепим погодком из слободног ударца Милана Вукотића.

Ипак, радост Гробара била је кратког даха, јер је Оријоми Леби после катастрофалне реакције дефанзиваца Парног ваљка успео да донесе цео плен Тракторцима. Постављало се питање да ли је Нигеријац фаулирао Милана Рогановића, али судија Милановић, као и његове колеге из ВАР собе, остали су неми на споран детаљ.

Затим, након двоструке победе над Тоболом у трећем колу квалификација за Лигу конференције, црно-бели су дочекали Раднички 1923. Гости су играли са играчем мање од 33. минута и деловало је да ће Партизан рутински да дође до три бода.

Међутим, клуб из Хумске је поново капитулирао са човеком више, Урош Сремчевић је погодио мету у последњим тренуцима првог полувремена, што се испоставило као крајњи исход – 0:1.

У претходном колу изабраници Саше Илића су гостовали у Лучанима и Младост је декласирала црно-беле резултатом 3:1. Плаво-бели су сваки пут кад су прешли на половину ривала направили изгледну прилику и потпуно надиграли Партизан.

Дакле, после пет утакмица, клуб са црно-беле стране Топчидерског брда освојио је четири бода и налази се на 12. месту. Овакви резултати натерали су руководство да колективно поднесе оставке после дуела са Хетафеом, такође, Саша Илић је желео да оде после дуела са Лучанцима, али због важности реванша са Шпанцима остаће на клупи још у наредном мечу.

Од распада СФРЈ Партизан је шампионат углавном завршавао на прве две позиције, у неколико наврата је био трећи, док је потпуни фијаско био кад је једном кроз циљ прошао четврти. Тренутно, црно-бели имају победу, реми и три пораза, што је довољно за 12. место.

Последњи пут кад је Парни ваљак имао овако лош старт било је у сезони 1987/88. Наравно, старији љубитељи фудбала ће рећи да некадашњи шампионат СФРЈ и Суперлига не могу да се пореде и да је тада квалитет, уједначеност и неизвесност била на много већем нивоу.

Партизан је тада првенство отворио победом над Војводином, једини гол на мечу постигао је Миодраг Бајовић. Уследио је реми са Вележом на увек неугодном гостовању у Мостару, а затим три пораза. Редом су од црно-белих били бољи Челик (0:1), Вардар (1:2) и Црвена звезда (2:3).

Дакле, од 1987. Партизан никада није везао три пораза у првих пет утакмица. Ипак, у поменутој сезони Парни ваљак је подигао форму и на крају је кроз циљ прошао други, одмах иза Црвене звезде, са само четири бода мање.