Najlošiji start još 1987.

Od starta sezone Partizan je upao u košmar i nikako iz njega da se probudi. Zvuči kao podatak iz rubrike verovali ili ne – crno-beli se nalaze na 12. mestu u Super ligi.

Parni valjak se sapleo odmah na premijeri protiv novog člana najjačeg ranga srpskog fudbala – Zemuna, dominirao je tokom većeg dela meča, uputio 24 udarca ka golu rivala, ali kapitulirao je u poslednjim trenucima meča i ostao bez celog plena.

Izabranici Saše Ilića su jedini trijumf na domaćoj sceni ostvarili u drugom kolu nad Mačvom, ali i tada je bilo jasno da se klub iz Humske nalazi u krizi. Kapitulirao je sa igračem više, a do pobede došao je tek u 88. minutu, kad je Demba Sek pogodio metu.

Usledio je prvi poraz u ovoj sezoni, IMT je bio bolji od crno-belih u Humskoj – 2:1. Partizan je već na startu meča ostao sa igračem manje u polju, jer je Aleks Zeković zaradio direktan crveni karton. Gosti su poveli preko Dušana Žagara, izabranici Saše Ilića su odigrali najboljih pola sata u dosadašnjem delu prvenstva i uspeli da dođu do egala prelepim pogodkom iz slobodnog udarca Milana Vukotića.

Ipak, radost Grobara bila je kratkog daha, jer je Orijomi Lebi posle katastrofalne reakcije defanzivaca Parnog valjka uspeo da donese ceo plen Traktorcima. Postavljalo se pitanje da li je Nigerijac faulirao Milana Roganovića, ali sudija Milanović, kao i njegove kolege iz VAR sobe, ostali su nemi na sporan detalj.

Zatim, nakon dvostruke pobede nad Tobolom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, crno-beli su dočekali Radnički 1923. Gosti su igrali sa igračem manje od 33. minuta i delovalo je da će Partizan rutinski da dođe do tri boda.

Međutim, klub iz Humske je ponovo kapitulirao sa čovekom više, Uroš Sremčević je pogodio metu u poslednjim trenucima prvog poluvremena, što se ispostavilo kao krajnji ishod – 0:1.

U prethodnom kolu izabranici Saše Ilića su gostovali u Lučanima i Mladost je deklasirala crno-bele rezultatom 3:1. Plavo-beli su svaki put kad su prešli na polovinu rivala napravili izglednu priliku i potpuno nadigrali Partizan.

Dakle, posle pet utakmica, klub sa crno-bele strane Topčiderskog brda osvojio je četiri boda i nalazi se na 12. mestu. Ovakvi rezultati naterali su rukovodstvo da kolektivno podnese ostavke posle duela sa Hetafeom, takođe, Saša Ilić je želeo da ode posle duela sa Lučancima, ali zbog važnosti revanša sa Špancima ostaće na klupi još u narednom meču.

Od raspada SFRJ Partizan je šampionat uglavnom završavao na prve dve pozicije, u nekoliko navrata je bio treći, dok je potpuni fijasko bio kad je jednom kroz cilj prošao četvrti. Trenutno, crno-beli imaju pobedu, remi i tri poraza, što je dovoljno za 12. mesto.

Poslednji put kad je Parni valjak imao ovako loš start bilo je u sezoni 1987/88. Naravno, stariji ljubitelji fudbala će reći da nekadašnji šampionat SFRJ i Superliga ne mogu da se porede i da je tada kvalitet, ujednačenost i neizvesnost bila na mnogo većem nivou.

Partizan je tada prvenstvo otvorio pobedom nad Vojvodinom, jedini gol na meču postigao je Miodrag Bajović. Usledio je remi sa Veležom na uvek neugodnom gostovanju u Mostaru, a zatim tri poraza. Redom su od crno-belih bili bolji Čelik (0:1), Vardar (1:2) i Crvena zvezda (2:3).

Dakle, od 1987. Partizan nikada nije vezao tri poraza u prvih pet utakmica. Ipak, u pomenutoj sezoni Parni valjak je podigao formu i na kraju je kroz cilj prošao drugi, odmah iza Crvene zvezde, sa samo četiri boda manje.