Звездина деца имају најчистију емоцију

Михаило Ристић се после интернационалне каријере у дресовима Kраснодара, Бенфике, Селте и Монпељеа вратио у Црвену звезду. Прошло је девет година како се члан једне од најбољих генерација Омладинске школе црвено-белих отиснуо у иностранство, али другу кућу никад није заборавио. Ристић је стигао на Маракану као искусни леви бек са циљем да освоји што је више могуће домаћих трофеја, али и матичном клубу следеће године омогући пласман у Лиги шампиона.

- Чудно се осећам због повратка у Звезду. Ово су можда и најлепше емоције које сам осетио у животу. Милион пута се кроз године понављало да смо Звездина деца и заправо шта нама значи Звезда. Користио сам сваку прилику да свима дам до знања како ствари функционишу у клубу и колико је Звезда заправо битан клуб за све нас. Привилегија је да могу поново да обучем црвено-бели дрес и представљам клуб, породицу и блиске људе који ме подржавају. Звезда је много дубља прича осим самог клуба – прве су Ристићеве речи у интервјуу за Звезда ТВ.

Бивши репрезентативац осврнуо се на први “мандат” у нашем најтрофејнијем клубу.

- Био сам у клубу на жалост у тешком периоду, можда и најтежем у историји Црвене звезде. Подсетио сам се да сам конференцију са тренером Миодрагом Грофом Божовићем радио у ложи западне трибине јер тад није било струје на Маракани, као ни многих ствари у омладинској школи, инфраструктури… Баш је било другачије време, сви нама у том моменту у клубу било је само важно да смо део Црвене звезде и да је бранимо и представљамо у сваком смислу. Сад кад сам се вратио много ми је драго што видим да се Звезда враћа као клуб тамо где је припадала кроз историју.

Ристић је у протеклих девет година пратио игре и резултате црвено-белих.

- Имам много пријатеља из периода кад сам први пут носио црвено-бели дрес. Вратио сам се кући у познато и сигурно окружење. Сад сам далеко више  свестан одговорности, притиска и свих ствари које носи овако велики клуб. Тамо сам где треба да будем.

Михаило је пре девет година из Звезде прешао у Краснодар и против матичног клуба играо у последњем колу квалификација за Лигу Европе. Ристић је био на терену само у првој утакмици у Русији.

- Свако ко ме приватно познаје зна да сам помињао да ми је драго што гол  Краснодара није био признат. Такође, свако може да врати снимак утакмице са Краснодаром и види мој говор тела. Нисам уживао у том мечу, чак је можда била и најружнија моја утакмица у каријери. Догоде се ствари како се десе, зашто је тај меч у Русији изгледао како је изгледао, немам одговор. Кад сам највише желео најтеже ми је ишло, а кад сам најмање желео неке ствари из неког разлога су добро ишле. Много ми је драго да је практично од тад Звезду кренуло, знам да су звездаши славили дуго пролаз и и ја сам. Био сам у клубу у време тренера Славише Стојановића и знам колико је било тешко играчима и   мучно публици. Била је гомила ствари које навијачи Звезде не заслужују. Данас свако ко воли Звезду и осећа клуб, не може да му није драго и да није пресрећан због актуелних резултата.

Присетио се Звездин повратник ствари које памти из првог мандата.    

- Не могу да заборавим двомеч против Лудогореца 2016. и песму “Пукни зоро” пред старт утакмице. Играо сам са другарима Луком Јовићем, Марком Грујићем… Звездина деца имају најчистију емоцију према клубу, показивали смо је из меча у меч. Ништа друго нам није било важно осим да смо у Црвеној звезди. То нам је обележило живот.