Zvezdina deca imaju najčistiju emociju

Mihailo Ristić se posle internacionalne karijere u dresovima Krasnodara, Benfike, Selte i Monpeljea vratio u Crvenu zvezdu. Prošlo je devet godina kako se član jedne od najboljih generacija Omladinske škole crveno-belih otisnuo u inostranstvo, ali drugu kuću nikad nije zaboravio. Ristić je stigao na Marakanu kao iskusni levi bek sa ciljem da osvoji što je više moguće domaćih trofeja, ali i matičnom klubu sledeće godine omogući plasman u Ligi šampiona.

- Čudno se osećam zbog povratka u Zvezdu. Ovo su možda i najlepše emocije koje sam osetio u životu. Milion puta se kroz godine ponavljalo da smo Zvezdina deca i zapravo šta nama znači Zvezda. Koristio sam svaku priliku da svima dam do znanja kako stvari funkcionišu u klubu i koliko je Zvezda zapravo bitan klub za sve nas. Privilegija je da mogu ponovo da obučem crveno-beli dres i predstavljam klub, porodicu i bliske ljude koji me podržavaju. Zvezda je mnogo dublja priča osim samog kluba – prve su Ristićeve reči u intervjuu za Zvezda TV.

Bivši reprezentativac osvrnuo se na prvi “mandat” u našem najtrofejnijem klubu.

- Bio sam u klubu na žalost u teškom periodu, možda i najtežem u istoriji Crvene zvezde. Podsetio sam se da sam konferenciju sa trenerom Miodragom Grofom Božovićem radio u loži zapadne tribine jer tad nije bilo struje na Marakani, kao ni mnogih stvari u omladinskoj školi, infrastrukturi… Baš je bilo drugačije vreme, svi nama u tom momentu u klubu bilo je samo važno da smo deo Crvene zvezde i da je branimo i predstavljamo u svakom smislu. Sad kad sam se vratio mnogo mi je drago što vidim da se Zvezda vraća kao klub tamo gde je pripadala kroz istoriju.

Ristić je u proteklih devet godina pratio igre i rezultate crveno-belih.

- Imam mnogo prijatelja iz perioda kad sam prvi put nosio crveno-beli dres. Vratio sam se kući u poznato i sigurno okruženje. Sad sam daleko više  svestan odgovornosti, pritiska i svih stvari koje nosi ovako veliki klub. Tamo sam gde treba da budem.

Mihailo je pre devet godina iz Zvezde prešao u Krasnodar i protiv matičnog kluba igrao u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Ristić je bio na terenu samo u prvoj utakmici u Rusiji.

- Svako ko me privatno poznaje zna da sam pominjao da mi je drago što gol  Krasnodara nije bio priznat. Takođe, svako može da vrati snimak utakmice sa Krasnodarom i vidi moj govor tela. Nisam uživao u tom meču, čak je možda bila i najružnija moja utakmica u karijeri. Dogode se stvari kako se dese, zašto je taj meč u Rusiji izgledao kako je izgledao, nemam odgovor. Kad sam najviše želeo najteže mi je išlo, a kad sam najmanje želeo neke stvari iz nekog razloga su dobro išle. Mnogo mi je drago da je praktično od tad Zvezdu krenulo, znam da su zvezdaši slavili dugo prolaz i i ja sam. Bio sam u klubu u vreme trenera Slaviše Stojanovića i znam koliko je bilo teško igračima i   mučno publici. Bila je gomila stvari koje navijači Zvezde ne zaslužuju. Danas svako ko voli Zvezdu i oseća klub, ne može da mu nije drago i da nije presrećan zbog aktuelnih rezultata.

Prisetio se Zvezdin povratnik stvari koje pamti iz prvog mandata.    

- Ne mogu da zaboravim dvomeč protiv Ludogoreca 2016. i pesmu “Pukni zoro” pred start utakmice. Igrao sam sa drugarima Lukom Jovićem, Markom Grujićem… Zvezdina deca imaju najčistiju emociju prema klubu, pokazivali smo je iz meča u meč. Ništa drugo nam nije bilo važno osim da smo u Crvenoj zvezdi. To nam je obeležilo život.