ПЕНАЛ: Да ли је љубав према функцији и свечаној ложи већа од љубави према Партизану?

Као гром из ведра неба одјекнула је вест да је Предраг Мијатовић напустио Скупштину ФК Партизан. Прошлог петка у издању за Србију, Републику Српску и Црну Гору, објавили смо коментар о љубави према свечаној ложи и функцијама у Хумској, који, на жалост због обиља материјала са утакмице Партизан – Хетафе (2:1), а мањка простора, нисмо могли да презентујемо и у београдском делу новине. С обзиром на то, да су најновија дешавања актуелизовала тему, коментар Зорана Стојадиновића, главног уредника нашег листа, објављујемо поново данас.

ПЕНАЛ: ДА ЛИ ЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ФУНКЦИЈИ И СВЕЧАНОЈ ЛОЖИ ВЕЋА ОД ЉУБАВИ ПРЕМА ПАРТИЗАНУ?

Да ли се из свечане ложе фудбал чини лепшим? Да ли је седење у том простору привилегија или заслуга? Зашто они којима се укине та привилегија, никад више не дођу у било коју другу ложу ако им је седење на трибини испод части? Колико кошта и колико траје љубав према клубу с подразумеваним седењем иза леђа председника и кога све не, у првом реду?

Сретох пре две године једног привилегованог до тада „седача“...

- Замисли, бруке... укинули ми место у свечаној ложи! Рекли ми: сад уреду, али, од следеће утакмице, мораћете у... Ма, не пада ми на памет да икад више одем тамо... Имао сам много лепше мишљење о Пеђи Мијатовићу... Па нисам ја ту пропусницу сам себи дао...

Збуњен га не упитах: кад поче да навијаш за Партизан... Или сврсисходније, „откуд ти уопште тамо“...

Из поштовања према господину, не помињем име...

Звучало је отмено: „дрес код“ обавезан за ложу, поверовасмо Партизан постаје бар у том сегменту озбиљан клуб, ваљда то Пеђа Мијатовић вуче из Реал Мадрида... Господски су изгледали ти први кадрови свечане ложе Стадиона Партизана... Толико господски да је директору Чукаричког Матијашевићу који као представник противничког клуба није ни био обавезан на „дрес код“, засметало што „људи у оделу“ силазе на полувремену у судијску свлачионицу...

У оделима су, наравно, били и нови чланови будуће Скупштине ФК Партизан Бранко Брновић и Вујадин Станојковић... Деценијама нису крочили у Хумску. Тада и још неколико пута дошли су да дају подршку, веровасмо Партизановим фудбалерима – испоставило се Пеђи Мијатовићу јер их је ничим изазван кооптирао у Скупштину клуба. Ону исту из које су дегалжирали, рецимо, Жарка Зечевића, творца модерног Партизана с почетка деведесетих и двехиљадитих... У тој Скупштини нема ни Ненада Бјековића, једине живе легенде ФК Партизан, човека који је и као фудбалер и као тренер и с функције директора доносио шампионске титуле у Хумску 1. Он и нико више, ни пре, поготово не после њега... Интересантно, Ненад Бјековић у време највећих успеха Партизана, ни после историјског уласка у Лигу шампиона, није желео да седи у централној ложи... У свечаној ложи данас као ни у Скупштини ФК нема ни Љубише Тумбаковића. А синоћ није било ни Предрага Мијатовића, Бранка Брновића, Вујадина Станојковића и ко зна кога још не...

Па шта би? Можда су незадовољни што се одавно одустало од дрес кода?  Да и њима нису „укинули улогу седача“?

Можда су потрошили љубав према Партизану?

Или далеко станују? Један у Македонији, други у Црној Гори, трећи у Шпанији...

Да, звучи нестварно, али је истинито: Предраг Мијатовић није се удостојио да дође на утакмицу Хетафе – Партизан, играну прошлог четвртка у предграђу Мадрида!?  Неко ће рећи: „а Милка Форцан је могла да путује чак до Казахстана да би била уз тим“!

Али, није била у Лучанима...

Можда због дрес кода...