PENAL: Da li je ljubav prema funkciji i svečanoj loži veća od ljubavi prema Partizanu?

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je Predrag Mijatović napustio Skupštinu FK Partizan. Prošlog petka u izdanju za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, objavili smo komentar o ljubavi prema svečanoj loži i funkcijama u Humskoj, koji, na žalost zbog obilja materijala sa utakmice Partizan – Hetafe (2:1), a manjka prostora, nismo mogli da prezentujemo i u beogradskom delu novine. S obzirom na to, da su najnovija dešavanja aktuelizovala temu, komentar Zorana Stojadinovića, glavnog urednika našeg lista, objavljujemo ponovo danas.

PENAL: DA LI JE LjUBAV PREMA FUNKCIJI I SVEČANOJ LOŽI VEĆA OD LjUBAVI PREMA PARTIZANU?

Da li se iz svečane lože fudbal čini lepšim? Da li je sedenje u tom prostoru privilegija ili zasluga? Zašto oni kojima se ukine ta privilegija, nikad više ne dođu u bilo koju drugu ložu ako im je sedenje na tribini ispod časti? Koliko košta i koliko traje ljubav prema klubu s podrazumevanim sedenjem iza leđa predsednika i koga sve ne, u prvom redu?

Sretoh pre dve godine jednog privilegovanog do tada „sedača“...

- Zamisli, bruke... ukinuli mi mesto u svečanoj loži! Rekli mi: sad uredu, ali, od sledeće utakmice, moraćete u... Ma, ne pada mi na pamet da ikad više odem tamo... Imao sam mnogo lepše mišljenje o Peđi Mijatoviću... Pa nisam ja tu propusnicu sam sebi dao...

Zbunjen ga ne upitah: kad poče da navijaš za Partizan... Ili svrsishodnije, „otkud ti uopšte tamo“...

Iz poštovanja prema gospodinu, ne pominjem ime...

Zvučalo je otmeno: „dres kod“ obavezan za ložu, poverovasmo Partizan postaje bar u tom segmentu ozbiljan klub, valjda to Peđa Mijatović vuče iz Real Madrida... Gospodski su izgledali ti prvi kadrovi svečane lože Stadiona Partizana... Toliko gospodski da je direktoru Čukaričkog Matijaševiću koji kao predstavnik protivničkog kluba nije ni bio obavezan na „dres kod“, zasmetalo što „ljudi u odelu“ silaze na poluvremenu u sudijsku svlačionicu...

U odelima su, naravno, bili i novi članovi buduće Skupštine FK Partizan Branko Brnović i Vujadin Stanojković... Decenijama nisu kročili u Humsku. Tada i još nekoliko puta došli su da daju podršku, verovasmo Partizanovim fudbalerima – ispostavilo se Peđi Mijatoviću jer ih je ničim izazvan kooptirao u Skupštinu kluba. Onu istu iz koje su degalžirali, recimo, Žarka Zečevića, tvorca modernog Partizana s početka devedesetih i dvehiljaditih... U toj Skupštini nema ni Nenada Bjekovića, jedine žive legende FK Partizan, čoveka koji je i kao fudbaler i kao trener i s funkcije direktora donosio šampionske titule u Humsku 1. On i niko više, ni pre, pogotovo ne posle njega... Interesantno, Nenad Bjeković u vreme najvećih uspeha Partizana, ni posle istorijskog ulaska u Ligu šampiona, nije želeo da sedi u centralnoj loži... U svečanoj loži danas kao ni u Skupštini FK nema ni Ljubiše Tumbakovića. A sinoć nije bilo ni Predraga Mijatovića, Branka Brnovića, Vujadina Stanojkovića i ko zna koga još ne...

Pa šta bi? Možda su nezadovoljni što se odavno odustalo od dres koda?  Da i njima nisu „ukinuli ulogu sedača“?

Možda su potrošili ljubav prema Partizanu?

Ili daleko stanuju? Jedan u Makedoniji, drugi u Crnoj Gori, treći u Španiji...

Da, zvuči nestvarno, ali je istinito: Predrag Mijatović nije se udostojio da dođe na utakmicu Hetafe – Partizan, igranu prošlog četvrtka u predgrađu Madrida!?  Neko će reći: „a Milka Forcan je mogla da putuje čak do Kazahstana da bi bila uz tim“!

Ali, nije bila u Lučanima...

Možda zbog dres koda...