„Никад нисам играо са бољим од Љајића”

Само непоправлљиви оптимисти би после првог полувремена тврдили да Нови Пазар против Железничара сигурно осваја три бода. Није тако изгледало, ни издалека. Психолошки најтежа од почетка првенства и физички најзахтевнија утакмица у наставку је донела рутинску победу Пандуровићевих изабраника.

Иако првих 45 минута нису донели ударац у оквир гола ни на једној страни, био је то меч високог ритма, а знала је и да севне покоја варница између играча.

Таман онолико колико је потребно да би меч посматран из било којег угла био гледљив. Да први ударац у оквир гола буде упућен тек у 53. минуту, па још и заврши у мрежи, то се тако ретко дешава на оваквом нивоу фудбала. Папа Амаду Гадио нашавши се у право време на правом месту одшкринуо је врата  победе.

Све је почело од до тада мало запаженог Адема Љајића, да би Фејсал Мулић послао лопту у жариште напада где ју је јунак утакмице Кахим Диксон дивно умирио за дебитантски гол Сенегалца. Папа Амаду Гадио је бриљирао. Није било дела терена на коме га није било и свуда је доносио превагу, још је био и најпродуктивнији кад се требало наћи у шанси.

Прву је реализовао, остале две није, али ко је тај који је могао да очекује да ће он бити најопаснија карика пред голом одличних гостију? Да није било феноменалног Кахима Диксона епитет играча утакмице припао би му без и најмање дилеме. Поштено се натрчао, али никада улудо.

Очигледно је да Адему Љајићу треба времена да уђе у форму, али је још очигледније да једна његова лопта, а свака крене кад јој је време, прави огромну разлику. Није физички спреман, зато му вијуге раде к’о швајцарски сат. Није Нови Пазар победио највише његовом заслугом, али да је његова појава на терену утицала на неке лошије одлуке играча Железничара, то је непобитна чињеница.

Терет који је Страхиња Пандуровић унео у ову утакмицу још је удвостручен повредом Дауде и раним уласком на терен недовољно спремног Адема Љајића.

Кахим Диксон од почетка сезоне игра на веома високом нивоу, у овом дуелу био је, мало је рећи, феноменалан. У појединим фазама меча нисте сигурни да ли је то онај исти момак који је пре само неког трена био у шеснаест метара противника, а одмах потом као коректив испред свог казненог простора. Као и Гадио поштено се и смислено натрчао. Отварао је нападе, а у финишу стизао да затвори све рупе и постигне ретко леп гол иако је испред себе имао играча који је покушао да му уђе у блок.

Брзина, техника, физикалије, све је код момка из Јамајке на највишем нивоу. Статистика (два гола и три  асистенције у шест утакмица) и нарочито укупни утисак издвајају га као играча који је обележио почетак првенства.  И још нешто – себичност му је непознат појам, а то баш и није карактеристика момака који долазе са те хемисфере.

- Где год да сам играо био сам такав. Није ми страно да помажем момцима из одбране и што је пре могуће будем опасан у нападу. То и усађени победнички менталитет јесу карактеристике моје игре. Не волим да губим, а волим да играм за тим. Трудим се да сваког саиграча учиним бољим. Немам и никада нисам имао проблем да додам лопту осталима ако су у доброј позицији за постизање гола.

Одушевљен је Диксон начином на који игра Адем Љајић:

- Никада нисам играо заједно у тиму са бољим играчем. Кад сам први пут видео шта је у стању да уради са лоптом једва сам чекао да делимо терен. Уживање је гледати га, а камоли бити у истом тиму. Много тога се од њега може научити. Кад сте у екипи са неким ко је бранио боје толико топ европских клубова једино до чега вам је стало је да се радујете свакој новој утакмици са таквим играчем.

Јамајканац се Новом Пазару прилагодио и у њему ужива.

- Волим ову породичну атмосферу и заједништво видљиво на сваком кораку. Навијачи су међу најбољима које сам икада имао прилике да видим – рекао је љубазни Диксон.