Бирхоф: Против Србије никад није лако, видимо се у Београду 2029.

Истог дана када је Извршни комитет УЕФА у Солуну донео велику одлуку и поверио Београду организацију финала УЕФА Лиге Европе 2029. године, овај прелепи грчки град био је домаћин још једног истинског фудбалског празника. У организацији УЕФА сектора за базични фудбал, на Тргу Аристотел окупио се велики број познатих имена европског и светског фудбала.

Међу њима и Оливер Бирхоф (58), легенда немачког фудбала, некадашњи репрезентативац који је 70 пута носио дрес Немачке, освојио титулу првака Европе 1996. године и био вицешампион света 2002. у Јапану и Јужној Кореји. Човек чији је „златни гол“ против Чешке донео Немачкој европску круну, а који је велики траг оставио и у италијанском фудбалу.

С обзиром на то да ће Србија и Немачка бити ривали у А дивизији УЕФА Лиге нација, искористили су из ПР тима ФСС сусрет у Солуну да са Бирхофом разговарају о новом почетку немачке репрезентације, Јиргену Клопу, српском фудбалу, успоменама на Светско првенство 1998. године, али и великој вести за Београд, добијању домаћинства финала Лиге Европе 2029.

Немачка улази у нови циклус са Јиргеном Клопом на месту селектора. Шта очекујете од предстојећих дуела са Србијом?

- Србија је увек била незгодан противник за нас, јер су физички јаки и воле дуел игру. Немачка репрезентација сада креће испочетка, а са Јиргеном Клопом добила је великог мотиватора. Мислим да можемо да очекујемо веома интензивну утакмицу. Он воли снажан фудбал, агресиван приступ и нападачку игру. Сасвим сигурно, немачка репрезентација жели поново да придобије симпатије својих навијача и зато ће желети да искористи сваку прилику, па и утакмице против Србије, да остави добар утисак пред својом публиком.

Ово је нова ера немачке репрезентације са Клопом на месту селектора. Мислите ли да ће на почетку бити потешкоћа?

- То је нови почетак и мислим да у првом тренутку нико не очекује превише. Наравно, мораћемо да му дамо времена, али он је велики тренер, иза себе има фантастичну причу и огромне успехе. Познајем га лично веома добро. Има сјајан карактер и изузетно добро уме да окупи и укључи људе око себе. Зато сви очекују да ће Немачка, гледано на дуже стазе, поново бити успешна. Мислим да нам у појединим деловима екипе недостаје мало квалитета и то за њега можда неће бити једноставно. С друге стране, имамо играче као што су Вирц и Мусијала, као и друге младе таленте, тако да верујем да је пред немачком репрезентацијом светла будућност.

Који вам се српски играчи највише допадају?

- Да будем искрен, не познајем садашњи тим Србије довољно добро да бих издвајао појединце. Али знам да су српски фудбалери увек били веома технички потковани и да играју добар фудбал. Истовремено су веома агресивни у позитивном смислу и физички снажни. Никада нисам волео да играм против њих, јер има много дуела, контакта и физичке игре. Мислим и да су веома поносни када играју за своју земљу. Зато су утакмице против Србије увек тешке. Сећам се и да је Немачка једном изгубила од Србије на великом такмичењу, на Светском првенству. У сваком случају, била је то веома тешка утакмица.

Која је ваша прва асоцијација када помислите на српски фудбал? Сећате ли се и утакмице против тадашње Југославије на Светском првенству 1998. године у Француској?

- Да, наравно. Југославија је 1998. имала заиста сјајну репрезентацију. Ми нисмо добро одиграли прво полувреме и морали смо да се враћамо у утакмицу. Мислим да сам постигао други гол за Немачку, за изједначење. Било је то велико олакшање за нас, јер нам је тај резултат био веома важан за наставак такмичења.

Београд ће у мају 2029. године бити домаћин финала УЕФА Лиге Европе. Када сте последњи пут били у Београду и како гледате на одлуку да једно тако велико финале буде одиграно у Србији?

- Мислим да сам последњи пут био у Београду док сам играо за Кјево из Вероне, када смо у европском такмичењу играли против Црвене звезде. Звезде се сећам још из детињства. Велики клуб, тада су имали младу и веома добру екипу. Знам и да је атмосфера у Београду врло ватрена. По мом мишљењу, УЕФА ради сјајну ствар тиме што финала не додељује само Лондону, Минхену или Паризу, већ и другим градовима. У таквим срединама постоји огроман ентузијазам навијача и људи према фудбалу. Зато мислим да је то веома добра ствар. Радујем се доласку у Београд 2029.

Оливер Бирхоф добро познаје и фудбал и атмосферу са ових простора, али и значај великих европских утакмица. Од дуела са Југославијом у Француској 1998, када је својим голом учествовао у повратку Немачке од 0:2 до 2:2, до сећања на Црвену звезду и Београд, некадашњи капитен „панцера“ са осмехом је прихватио позив да се поново видимо 2029. године.

До тада, следе нови сусрети Србије и Немачке, овога пута у Лиги нација и у једној потпуно новој ери немачке репрезентације.

- Видимо се у Београду - била је порука на крају разговора са једним од најпрепознатљивијих немачких фудбалера своје генерације.