Станисављевић: Гол ми много значи

Традиција по којој фудбалери Војводине побеђују Радничког је настављена, без обзира да ли се утакмице играју у Новом Саду или у Нишу. У недељу поподне, два тима снаге су одмерила на стадиону “Чаир”, а Новосађани су забележили десету победу (4:1) у последњих 11 дуела  с „Реалом с Нишаве“ и учинили су то, барем наоко, глатко и без већих проблема. Истина, временски услови, као ни стање терена, нису омогућавали лепршавију игру ни једном од састава, али су изабраници тренера Марка Савића умели да се адаптирају, буду распуцани и ефикасни и, готово рутински, стигну до осме победе у овом првенству.

Предводник Старе даме на терену био је капитен Дејан Зукић, који је успешно дириговао игром екипе, постигао шести гол у сезони, а онда и маестрално дотурио лопту до Стефана Станисављевића, који је затресао мрежу противника, први пут после опоравка од дуге повреде и по повратку у екипу са “Карађорђа”.

- Заиста ми много значи што сам постигао гол после пуних седам месеци – нагласио је Станисављевић. – Читава та ситуација која ј претходила мом поготку једноставно се наместила, а Зукић је, некако испод лакта, дотурио лопту до мене, чиме ми је оставио лакши део посла, односно да сместим лопту у мрежу. Већина суперлигашких фудбалера не би резоновала као наш капитен, већ би шутирала ка голу, а он је био несебичан.

Стефан је открио шта му је прошло кроз главу у тренутку када је постао свестан да је поново стрелац.

- Помислио сам на све оно што сам прошао током повреде, онда и процеса опоравка, а заиста ми није било лако. Због тога ми, уосталом, гол из Ниша много значи, баш као и поверење које сам добио од тренера Савића. Сваки минут који проведем у игри, од велике ми је важности, а тренерове речи да верује у мене, биле су ми огромни мотив за рад док још нисам био потпуно спреман да се вратим на терен.

Станисављевић је оценио и утакмицу са Радничким:

- Спремали смо се за сусрет, који је, очекивано, заиста био тежак, и поред наше убедљиве победе. Знали смо какав нас амбијент на Чаиру очекује и пружили смо све од себе како бисмо освојили три жељена бода, која смо, на крају, и донели у Нови Сад.

И поред чињенице да услови за игру нису били наклоњени фудбалу, терен је био натопљен од кише, група навијача Војводине ипак је поново била уз своје миљенике.

- То нам много значи, јер нам навијачи заиста уливају додатну снагу. Драго ми је што су били уз нас на овом далеком гостовању, јер када су они ту, постају наш 12. играч и њихова подршка увек нам је велико, додатно охрабрење.

Наравно, било је и пропуста у игри Војводине, што је донекле и разумљиво кад се стање терена узме у обзир. То се, пре свега, односило на грешке у одбрамбеној формацији, којима су Новосађани омогућавали ривалу да, практично ни из чега, стиже до прилика да угрози гол Новосађана. Посебно је то уочљиво било у периоду када је игру због повреде морао да напусти Ерхан Машовић, иако је Његош Петровић, који је, због суспензије Корнела Суча, принудно заузео то место, одиграо прилично добро. Пропусти, срећом по новосадског прволигаша, нису били кажњавани, али указују на чињеницу да екипи предстоји још доста рада на успостављању аутоматизама код изношења лопте испред властитог гола, ако се у обзир узме чињеница да Војводина у овој сезони има изражено високе такмичарске циљеве.

Добрим и ефикасним играма које пружа у последње време у омладинској екипи новосадског суперлигаша, прилику да одигра прве минуте у најбољем рангу српског клупског фудбала, добио је и млади Давид Миловановић. Без сумње, за овог младића то је од великог значаја да и у наредном периоду настави с добрим радом и у најскорије време, постане стандардни првотимац.

Све у свему, Стара дама је, апсолутно заслужено, узела оно по шта је дошла у Ниш и мирно може да се припрема за наредни изазов. У суботу на стадион “Карађорђе”, од 17 часова, стиже увек неугодни  Радничког 1923 из Крагујевца.