Животић: Сун ће да буде најбоља на свету

Од једног сусрета до трона у Њујорку. Три речи: „чудо од детета“ – биле су довољне да српски тренер из Кошутњака, Горан Кривокућа, чекира карту за Кину како би уживо погледао тренинг перспективне Синран Сун и проценио њен таленат. Није му требало много времена да се одлучи за рад са младом Кинескињом, у почетку, на релацији Србија – Кина. Међутим, шампиони се не кују на даљину. На крилима храбрости и одлучности своје баке, Сун је са 10 година спаковала кофере и преселила се у Београд.

Од првог корака на улици и куповине у продавници осетила је позитивну енергију, топлину и добродошлицу српског народа, изградила свој круг људи и створила дом. Релативно брзо постала је српска Кинескиња, а од недавно је и јуниорска грен слем шампионка. Пуленка Тениског клуба Парк на Кошутњаку стигла је до трона на Ју-Ес опену. Да резултат под светлима Њујорка није случајност, да је Синран спремна за велика дела и да једног дана може да стигне до врха светске листе, уверени су сви познаваоци игре са лоптицом и рекетом у ТК Парк.

О првом (пресудном) сусрету, упознавању, успонима и падовима, успешној америчкој авантури, али и циљевима до краја сезоне, за Спортски журнал говорио је Горан Животић, један од тренера у Кошутњаку са којима Сун ради.

Како се осећате кад знате да је ваша играчица најбоља јуниорка на Ју-Ес опену?

– Изванредно! За такве тренутке се живи и ради – објаснио је Животић, описујући емоције после турнира на Флашинг Медоузу.

Која је прва асоцијација на титулу у Њујорку?

– Заслужено! Победила је после много труда и рада.

Пре Ју-Ес опена играла је у финалу на Ролан Гаросу и Вимблдону. У Лондону је изгубила управо од Ане Пушкареве, са којом се поново састала у Њујорку. Колико вам је претходни пораз помогао?

– Много! Био је то најболнији пораз за нас. Мислим да смо због тога и највише научили. Било је изазовно играти против исте противнице. Сада је Сун показала колико је психолошки снажна – подсетио је на славље 6:4, 4:6, 6:0.

Шта сте променили?

– Пре финала на Вимблдону уопште није спавала, била је доста нервозна и није могла да се припреми. Сада је била опуштенија и одморнија. У завршници великих такмичења нијансе одлучују.

Најважнији савет?

– Да иде по трофеј, да стално понавља себи да може да победи!

Да ли можемо рећи да је грен слем титула дошла релативно брзо?

– Кад се гледа са стране, можда и јесте – нашалио се Животић. – Нама не изгледа тако, знамо колико смо напорно радили. Због тога нам је још драже што смо успели.

Да евоцирамо успомене, како је дошло до сарадње?

– Оснивач нашег клуба Горан Кривокућа и тренер Влада Милићевић су одговорни за почетак заједничког рада. Влада је отишао у Кину са породицом, звао Горана и рекао му је да има чудо од детета и питао га да дође да погледа како игра. Тада је Сун имала шест или седам година. Неко време су били на релацији Србија – Кина, све док нису одлучили да се Синран пресели код нас. Имала је 10 година кад је дошла са баком током 2021, а касније је стигла и њена мама.

Да ли је постојао тренутак на тренингу или мечу кад сте помислили да заједно можете до великих резултата?

– Наравно! Сви који радимо са њом верујемо да има потенцијал да забележи успехе на највећој сцени. Само уз рад може да догура далеко.

Колико се за пет-шест година променила?

– Раније је била мало стидљива и повучена, у последње време постала је слободнија и отворенија, поготово у комуникацији. Лепо је видети како се мења као девојка. Много је напредовала и као играчица, на свему радимо сваки дан.

Најтежи и најлепши део рада са Сун?

– Има их много, није ми лако да издвојим један. Нема дилеме да су титула на Ју-Ес опену и финала на Вимблдону и Ролан Гаросу изнад свега. Најтеже је било јутро по завршетку турнира у Лондону, није могла да прихвати да је изгубила. Трајало је то неколико дана, није била уопште фокусирана.

Шта је издваја од осталих девојака њене генерације?

– Упорност, посвећеност и рад.

Како бисте описали њен тенис, на кога вас највише подсећа?

– На Елину Свитолину, али је мало агресивнија од ње по игри.

Ако за пет или десет година погледамо где је Синран – шта бисте волели да кажете?

– Знам да ћу моћи да кажем да ће већ бити најбоља тенисерка света. У то сам сигуран. Желео бих да постане и остане оно што јесте – добра особа, срећна и испуњена!

Сада кад је освојила трофеј јуниорског Ју-Ес опена, колико је важно правилно је пребацити у сениорски тенис? Да ли ћете сада постепено мењати план рада?

– Транзиција је увек захтевна. После Њујорка биће део главног жреба завршног такмичења најбољих осам јуниорки на свету. Од следеће сезоне фокус ће бити искључиво на професионалним турнирима. Наредни корак је да одигра што више такмичења на том нивоу како би обезбедила квалификације за грен слем турнире.

Којим пласманом на ВТА листи бисте били задовољни на крају 2026?

– Нисам сигуран, очекује нас тежак распоред, још четири или пет турнира. Биће занимљиво видети шта може да уради, колико ће бити спремна за професионални ниво.

Синран тениски сазрева у Београду. Колико је значајно за наш тенис то што једна перспективна играчица тренира овде?

– Много! Често зовемо играчице из Србије које су на ВТА листи да вежбају заједно – закључио је Животић.