ЕКСКЛУЗИВНО - Сун: Београд је мој дом!

Стидљива и повучена, али са великим амбицијама и кофером жеља, Синран Сун дошла је у Београд. Имала је 10 година кад је први пут закорачила на терене у Кошутњаку. Није јој било једноставно да усклади начин живота и прилагоди се српској култури и традицији. Мотив, циљ и успех били су јој звезда водиља. Тако је савладала сваку препреку и за неколико година остварила највећи успех у јуниорској конкуренцији. Под тренерском палицом два Горана, Кривокуће и Животића, постала је шампионка Ју-Ес опена.

Од Кошутњака до Њујорка – укратко би могао да се опише пут 16-годишње Сун. Талентована српска Кинескиња у главном граду Србије пронашла је базу за напредак и усавршавање у тенису, али и уточиште.

О животу у Београду, условима за тренинг и успеху у Њујорку, за наш лист причала је Синран.

Колико вам трофеј са Ју-Ес опена значи у наставку каријере?

– Много, али верујем да је то само један корак – довољно велик. Желим да напредујем, да будем још боља и да се фокусирам на професионалне турнире. То је мој циљ. Мислим да сам свестрана играчица. Могу добро да се снађем на бетону и шљаци, а волим и да се такмичим на трави. Омиљени ударац ми је форхенд, а у дужим разменама волим да имам контролу са основне линије. Све чешће излазим и на мрежу за волеје – причала је са осмехом Сун која је у јуну стигла и до броја 1 на јуниорској листи.

Како памтите први дан у Србији?

– Било ми је занимљиво и лепо! Упознала сам оба Горана преко некадашњег тренера. Имала сам први тренинг на шљаци, у Кини немамо толико терена на најспоријој подлози.

Колико су услови на теренима у Београду значајни за ваш тенис?

– Много! Без комплетног стручног штаба не бих постигла висок ниво, не бих била играчица као што сам сада. Веома сам захвална свима на свему што раде за мене. И један и други Горан траже дисциплину.

Како изгледа један ваш дан у Београду – колико времена проводите на терену?

– Устајем рано, негде око осам. Пре сваког тренинга морам добро да се припремим и урадим загревање. Обично имам два сата тениса, па сат кондиционих вежби и још један блок тениса од два сата. На крају следе опоравак и масажа. На терену сам од понедељка до суботе, а недељом се одмарам код куће.

Колико се Србија и Кина разликују?

– Прилично! У Кини имамо толико много људи, огромне зграде. Београд ми се заиста допада, одрасла сам овде, ово је мој дом. Допадају ми се људи, њихова топлина, комуникација.

Коју сте прву реч научила на српском?

– Ћао. Кад сам први пут отишла до продавнице, купила сам млеко и јаја. Омиљена реч ми је вода, лако се памти, а треба ми за што бољу хидратацију.

Омиљено место у Београду?

– Не знам... Можда Ада Мол. Релативно је близу, а волим да идем у куповину.