EKSKLUZIVNO - Sun: Beograd je moj dom!

Stidljiva i povučena, ali sa velikim ambicijama i koferom želja, Sinran Sun došla je u Beograd. Imala je 10 godina kad je prvi put zakoračila na terene u Košutnjaku. Nije joj bilo jednostavno da uskladi način života i prilagodi se srpskoj kulturi i tradiciji. Motiv, cilj i uspeh bili su joj zvezda vodilja. Tako je savladala svaku prepreku i za nekoliko godina ostvarila najveći uspeh u juniorskoj konkurenciji. Pod trenerskom palicom dva Gorana, Krivokuće i Životića, postala je šampionka Ju-Es opena.

Od Košutnjaka do Njujorka – ukratko bi mogao da se opiše put 16-godišnje Sun. Talentovana srpska Kineskinja u glavnom gradu Srbije pronašla je bazu za napredak i usavršavanje u tenisu, ali i utočište.

O životu u Beogradu, uslovima za trening i uspehu u Njujorku, za naš list pričala je Sinran.

Koliko vam trofej sa Ju-Es opena znači u nastavku karijere?

– Mnogo, ali verujem da je to samo jedan korak – dovoljno velik. Želim da napredujem, da budem još bolja i da se fokusiram na profesionalne turnire. To je moj cilj. Mislim da sam svestrana igračica. Mogu dobro da se snađem na betonu i šljaci, a volim i da se takmičim na travi. Omiljeni udarac mi je forhend, a u dužim razmenama volim da imam kontrolu sa osnovne linije. Sve češće izlazim i na mrežu za voleje – pričala je sa osmehom Sun koja je u junu stigla i do broja 1 na juniorskoj listi.

Kako pamtite prvi dan u Srbiji?

– Bilo mi je zanimljivo i lepo! Upoznala sam oba Gorana preko nekadašnjeg trenera. Imala sam prvi trening na šljaci, u Kini nemamo toliko terena na najsporijoj podlozi.

Koliko su uslovi na terenima u Beogradu značajni za vaš tenis?

– Mnogo! Bez kompletnog stručnog štaba ne bih postigla visok nivo, ne bih bila igračica kao što sam sada. Veoma sam zahvalna svima na svemu što rade za mene. I jedan i drugi Goran traže disciplinu.

Kako izgleda jedan vaš dan u Beogradu – koliko vremena provodite na terenu?

– Ustajem rano, negde oko osam. Pre svakog treninga moram dobro da se pripremim i uradim zagrevanje. Obično imam dva sata tenisa, pa sat kondicionih vežbi i još jedan blok tenisa od dva sata. Na kraju slede oporavak i masaža. Na terenu sam od ponedeljka do subote, a nedeljom se odmaram kod kuće.

Koliko se Srbija i Kina razlikuju?

– Prilično! U Kini imamo toliko mnogo ljudi, ogromne zgrade. Beograd mi se zaista dopada, odrasla sam ovde, ovo je moj dom. Dopadaju mi se ljudi, njihova toplina, komunikacija.

Koju ste prvu reč naučila na srpskom?

– Ćao. Kad sam prvi put otišla do prodavnice, kupila sam mleko i jaja. Omiljena reč mi je voda, lako se pamti, a treba mi za što bolju hidrataciju.

Omiljeno mesto u Beogradu?

– Ne znam... Možda Ada Mol. Relativno je blizu, a volim da idem u kupovinu.