ВРЕМЕПЛОВ – Јелић: Пет голова Вождовцу никад нећу да заборавим

Петар Јелић је још у основној школи показао да је изузетан таленат. Стасао је у Модричи, био њен капитен и голгетер и играо у више земаља. Некадашњи је фудбалер Модриче, Нирнберга, Карл Цајс Јене, ОФК Београда, Нижњег Новгорода, Динама из Тбилисија, Новог Пазара, Гванжуа, Рада и репрезентације БиХ.

Рођен је 18. октобра 1986. у Добоју.

- Ето, долази 40. рођендан. Враћам се на савете мојих старијих колега који су са мном играли у Модричи, који су говорили како ће време брзо проћи и како што више треба да уживам у младалачким данима. Тако ја сада могу да саветујем млађе колеге и пријатеље, играче Модриче, да време јако брзо пролази. Треба да много раде, буду поштени и честити људи, одговорни према послу којим се баве. Све се то касније негде врати. Што се тиче мојих младалачких дана, моја прва сећања везана су за несрећни рат. Није било услова за тренинге, али се јаком вољом све превазишло. Све то ојача човека и оснажи његов карактер - прича Петар Јелић.

У Модричи је био капитен, први стрелац Премијер лиге БиХ. Са матичним клубом освојио је Куп БиХ у пенал завршници против Борца из Бањалуке.

- То је био шлаг на торту, круна тадашње каријере. Била је милина са 17 и 18 година играти за први тим, у Премијер лиги БиХ, освојити тако важан трофеј, касније бити први стрелац шампионата. За тај период вежу ме најлепше успомене. То је била основа, база за даљи ток каријере и развоја како у професионалном смислу, тако и у људском погледу.

Јелић је прилично млад отишао у печалбу.

- Из ове перспективе, мислим да сам прерано отишао у Бундеслигу. Можда је било време за искорак. Можда је требало отићи у неку међулигу, а не одмах у Нирнберг, у Лигу 5. Међутим, да нисам то тада урадио, можда касније не бих доживео неке тренутке, брже и раније сазревање. Младић од 19 година био је одвојен од куће. Било је и тамо лепих момената, освојили смо Куп Немачке 2007. Навијачи су нам приредили величанствен дочек. Нисам био задовољан минутажом, па сам прешао у ОФК Београд. Те три године биле су ми фантастичне, стекао сам много пријатеља, два кумства. У последњој мојој сезони на Карабурми били смо трећи, изборили учешће у Европи. Отишао сам, па нисам играо мечеве против Галатасараја 2010. Драго ми је да су се моји тадашњи саиграчи представили у добром светлу против Турака, те су убрзо остварили добре иностране ангажмане.

Онда је отишао у Русију, затим Грузију, играо је и у Кини.

- Русија је дефинитивно земља где ми је било најлепше, због менталитета сличног нашем. У људској нарави је да потискује лошије, а памти само најлепше ствари. Остало је много успомена из Русије, из Грузије, Кине.

Искуство је стицао и у Новом Пазару, у Раду. Био је претплаћен да тресе мрежу Црвене звезде, иако је у лето 2004. једном ногом био у највећем српском клубу.

- Било је те 2004. године, али и 2009. године, приче и контакта са највећим клубом на Балкану. На моју жалост, до тога није дошло. Да се трансфер остварио   крунисао бих каријеру. Једноставно, није се дало. Живот негде узме, негде врати. Остаје жал за Звездом, али догодиле су се неке друге лепе ствари.

На мечу Супер лиге Рад – Вождовац 23. августа 2014. Јелић је чак пет пута тресао мрежу тима са Душановца. У време велике Југославије, звездаш Здравко Боровница постигао је пет голова против тузланске Слободе, а пре њега Партизанов Стјепан Бобек погодио је мало више.

- У припреми те утакмице није ми ни на крај памети било да се тако нешто може догодити. Наравно, сваки нападач мора да има дозу самопоуздања. Једноставно, био је мој дан. Можда би било још голова, али сам замењен у 55. минуту. Заменио ме је Александар Симић и поклонио ми се због учинка. Након утакмице ужарио ми се телефон. Многи су честитали, неки су питали да ли је у питању грешка. Хвала свима који су ми били подршка све те године, па и данас.

Петар је на челу Модриче. Можда у перспективи можемо очекивати њен повратак у Прву лигу Српске или у Премијер лигу БиХ.

- Модричи је место макар у Првој лиги Републике Српске, уз снажну и конкретну подршку локалне заједнице и државних институција. Покушавам да окупим  тим људи који виде ту перспективу. Убеђен сам да ћемо у наредном периоду да се вратимо у Прву лигу Српске. За сада, то је за Модричу реалност. Тако добру инфраструктуру има мало ко у Српској, заоставштина је од мог оца. Ваљда се појави талентована генерација, уз ангажовање неколико играча са стране, па да се вратимо све до Премијер лиге БиХ.

Јелић је члан ИО ФСРС, каже да је било лакше играти него доносити важне одлуке.

- Већина фудбалера у том моменту то не може да схвати. У младости се не размишља поново о проблемима које касније живот носи..

Петар је посланик је у Народној скупштини Републике Српске.

- Нисам ушао тамо да бих се с неким свађао или да бих стварао публицитет. Нешто што ме кроз живот прати, и због чега сам одраније, а касније и кад сам почео да играм фудбал, био медијски експониран, јесте да могу и умем с тим да се носим. Али дефинитивно, а то сам и рекао кад сам улазио у скупштинске клупе, бавићу се питањима за која сам компетентан да говорим. То је спорт, то су социјална питања људи из моје изборне јединице: Брод, Дервента, Вукосавље и Модрича, и то су правна питања. Правник сам по струци, па се бавим питањима из те области - истакао је Јелић.