Иза медаља стоји породица

Неке медаље освоје руке. Неке освоји срце. Иза оних највећих често стоји цела породица.

У нашој средини одувек се говорило: „Све долази из куће.“ И можда нема бољег примера за ту стару истину од Мухамеда Дупљака.

О његовим медаљама већ смо писали. О његовим победама, титулама, великим мечевима и путу којим је стигао до самог светског врха такође. Али, овог пута, можда више него икада, вреди погледати мало даље од ринга.

Јер када се угасе рефлектори, када се поделе медаље и када се светска титула врати у Нови Пазар, остаје кућа. А у тој кући је једна мајка. Нерма Дупљак. Жена огромног срца, мајка која је свог сина јединца одгајила тако да данас може да буде поносна не само на његов спортски успех, већ пре свега на човека у којег је израстао.

Јер Мухамед није постао шампион само у лоу кику. Постао је шампион и у ономе што се не мери медаљама. У понашању, у поштовању, у односу према људима. у школи у одговорности. Његови професори за њега имају само речи хвале, а то је можда једна од најлепших потврда да је Нерма свој најважнији животни меч одавно добила. Одгојити дете да постане светски првак велика је ствар. Али, одгојити га да, упркос свим титулама, остане добар, скроман и узоран момак можда је још већа.

А онда су ту и његове сестре. Медина, Сабина и Мирнеса. Три сестре које сваки његов успех доживљавају на онај посебан, искрен и тешко објашњив начин на који само сестра уме да доживи братов успех. Њима Мухамед није светски првак. Њима је он њихов брат. И зато његова медаља у њиховим очима има неку сасвим другу вредност. Понос који се не мери златом. Радост која се не дели на медаље и пехаре. Јер када њихов брат победи, победила је и њихова кућа. А када се врати са светском титулом, нема ту много великих речи. Има загрљаја, осмеха, суза радосница и оног познатог осећаја: „То је наш Мухамед.“

И зато данас, када говоримо да је Мухамед Дупљак првак света, треба рећи и нешто што се можда не види на победничком постољу. Иза њега стоји отац, његова велика и невероватна подршка. Иза њега стоји мајка Нерма, која га је одгајила.

Иза њега стоје његове сестре Медина, Сабина и Мирнеса, које са њим деле сваку победу као да је њихова. Иза њега стоје тренери, професори, пријатељи, клуб и сви они који су веровали у његов таленат, а посебно стоји цели Нови Пазар. Али, изнад свега стоји породица. А породица је често први тренер, први навијач, први учитељ и последње уточиште када није лако.

Мухамед је данас светски првак. После светског злата у Будимпешти 2024. и европске титуле 2025, још једно злато ставио је око врата. Јуниорску конкуренцију напушта као светски шампион.

Али можда је најлепше што из јуниорске конкуренције не излази само као велики спортиста. Из ње излази као младић на којег његова мајка може да буде поносна. А то је медаља која се не добија у рингу. То је медаља која се осваја код куће.

За злато које си освојио у Италији наклон. А за човека у којег си израстао наклон твојој мајци Нерми, твом оцу Хусеину и твојим сестрама.  Јер сваки велики шампион има свој ринг, али сваки прави шампион има и своју кућу.