Iza medalja stoji porodica

Neke medalje osvoje ruke. Neke osvoji srce. Iza onih najvećih često stoji cela porodica.

U našoj sredini oduvek se govorilo: „Sve dolazi iz kuće.“ I možda nema boljeg primera za tu staru istinu od Muhameda Dupljaka.

O njegovim medaljama već smo pisali. O njegovim pobedama, titulama, velikim mečevima i putu kojim je stigao do samog svetskog vrha takođe. Ali, ovog puta, možda više nego ikada, vredi pogledati malo dalje od ringa.

Jer kada se ugase reflektori, kada se podele medalje i kada se svetska titula vrati u Novi Pazar, ostaje kuća. A u toj kući je jedna majka. Nerma Dupljak. Žena ogromnog srca, majka koja je svog sina jedinca odgajila tako da danas može da bude ponosna ne samo na njegov sportski uspeh, već pre svega na čoveka u kojeg je izrastao.

Jer Muhamed nije postao šampion samo u lou kiku. Postao je šampion i u onome što se ne meri medaljama. U ponašanju, u poštovanju, u odnosu prema ljudima. u školi u odgovornosti. Njegovi profesori za njega imaju samo reči hvale, a to je možda jedna od najlepših potvrda da je Nerma svoj najvažniji životni meč odavno dobila. Odgojiti dete da postane svetski prvak velika je stvar. Ali, odgojiti ga da, uprkos svim titulama, ostane dobar, skroman i uzoran momak možda je još veća.

A onda su tu i njegove sestre. Medina, Sabina i Mirnesa. Tri sestre koje svaki njegov uspeh doživljavaju na onaj poseban, iskren i teško objašnjiv način na koji samo sestra ume da doživi bratov uspeh. Njima Muhamed nije svetski prvak. Njima je on njihov brat. I zato njegova medalja u njihovim očima ima neku sasvim drugu vrednost. Ponos koji se ne meri zlatom. Radost koja se ne deli na medalje i pehare. Jer kada njihov brat pobedi, pobedila je i njihova kuća. A kada se vrati sa svetskom titulom, nema tu mnogo velikih reči. Ima zagrljaja, osmeha, suza radosnica i onog poznatog osećaja: „To je naš Muhamed.“

I zato danas, kada govorimo da je Muhamed Dupljak prvak sveta, treba reći i nešto što se možda ne vidi na pobedničkom postolju. Iza njega stoji otac, njegova velika i neverovatna podrška. Iza njega stoji majka Nerma, koja ga je odgajila.

Iza njega stoje njegove sestre Medina, Sabina i Mirnesa, koje sa njim dele svaku pobedu kao da je njihova. Iza njega stoje treneri, profesori, prijatelji, klub i svi oni koji su verovali u njegov talenat, a posebno stoji celi Novi Pazar. Ali, iznad svega stoji porodica. A porodica je često prvi trener, prvi navijač, prvi učitelj i poslednje utočište kada nije lako.

Muhamed je danas svetski prvak. Posle svetskog zlata u Budimpešti 2024. i evropske titule 2025, još jedno zlato stavio je oko vrata. Juniorsku konkurenciju napušta kao svetski šampion.

Ali možda je najlepše što iz juniorske konkurencije ne izlazi samo kao veliki sportista. Iz nje izlazi kao mladić na kojeg njegova majka može da bude ponosna. A to je medalja koja se ne dobija u ringu. To je medalja koja se osvaja kod kuće.

Za zlato koje si osvojio u Italiji naklon. A za čoveka u kojeg si izrastao naklon tvojoj majci Nermi, tvom ocu Huseinu i tvojim sestrama.  Jer svaki veliki šampion ima svoj ring, ali svaki pravi šampion ima i svoju kuću.