Ускоро ће да буде нормално да лако добијемо и Звезду!

Нови Сад – град спортских шампиона (1) и Војводина – озбиљно са Збиљићем (2): слогани за „руку под руку”, богомдани за тријумфалну стазу засуту лалама и „осам тамбураша с Петроварадина” – Српску Атину и Плаву звезду високопозициониране на спортском небу!

Интервју с Драгољубом Збиљићем, председником Спортског друштва и Фудбалског клуба Војводина, отварамо с репрезентативном темом: има ли већег задовољства од сазнања да Стара дама може да се подичи с чак деветорицом бивших / садашњих фудбалера у државном тиму – голманима Вањом Милинковићем-Савићем и Драганом Росићем, дефанзивцима Срђаном Бабићем, Лазаром Николићем, Петром Сукачевим и Стефаном Букинцем, везистима Сергејом Милинковићем-Савићем и Душаном Тадићем и нападачем Јованом Милошевићем?

- Велико признање, поготово за омладинску школу Војводине, десетинама година кадру да поставља стандарде. Шта сад хоћемо? Желимо да генерацији у дресу Војводине у раздобљу 2008-2010, ту пре свега мислим на Тадића и браћу Милинковић-Савић, придодамо неке нове клинце. Спрема се, верујте, бум: Остојић, Жарковић, Давидов, Незири, Пејић, Пејовић, голман Богдановић... Запамтите та имена, читаћете о њима, наравно, у најчитанијем Журналу, у наредних 30 година – уживајући на београдском сунцу и савској променади збори креатор хита с „лепог плавог Дунава”, 85 километара узводно.

Додајте још тројицу војводинаша с квалитетом за Орлове, па да комплетирамо тим и имамо голмана - резерву?

- Зукић и Његош Петровић сигурно то заслужују, доминирају у нашој лиги и морају и сад да буду у репрезентацији Србије! Жао ми је што је од бивших играча, великих војводинаша, Мирко Иванић који је „залутао” у дрес Црвене звезде и сад носи чак и капитенску траку играо за Црну Гору. У репрезентацији Србије би, рецимо, имао озбиљну улогу. То ми је, онако, баш криво – што није у Војводини и међу Орловима. Наравно, да не заборавим и Катаија, такође, великог мајстора.

Свака част свима, али Србија бруји о најмлађем – Петру Сукачеву. Хоће ли ускоро и свет?

- Добили смо истраживање на нивоу европског фудбала – Сукачев је међу десет најперспективнијих играча Европе. Два најпризнатија лева бека! Изузетно важно: коначно смо му нашли позицију. Ту бих да похвалим претходног шефа стручног штаба Мирослава Тањгу, одмах га је видео као левог бека, међутим, мало се и лутало – да ли је крилни нападач? Марко Савић га је усталио на том месту, видим да и у репрезентацији тражи шансу. Дефицитарна позиција у Европи, драго ми је што је добио ласкаво признање у истраживању европских стручњака.

Ликује ли председник кад се тријумфи Војводине над Партизаном доводе под чувену изјаву Муте Николића: „Људи, па ово је све нормално”?

- Ја сам неко ко много поштује Партизан и сваки дерби с црно-белима изузетно ми значи. Драго ми је, наравно, због победе, морам да признам да се клима на стадиону Партизана поправила: није било негативне енергије, провокација, ничега што је пратило наше утакмице у Хумској у претходних две, три године. Честитке управе Парног ваљка биле су искрене, такође и навијача са западне трибине. Потпуни ужитак, осећали смо се господствено. Срећан сам због тријумфа Војводине, користим прилику да пожелим Партизану да се што пре врати на високе позиције.

Добро, ал' да ли је нормално да Војводина тако лако повише Аутокоманде надвиси црно-беле?

- Нормално је! Ускоро ће да буде нормално и да лако добијемо Црвену звезду! Баш зато што имамо добре клинце... Играмо с пуно играча чија се презимена завршавају на – ић, или као што је распрострањено у Војводини – ов / ев. Са овог поднебља! То су, пре свега, српски репрезентативци са ширег списка, уз неколико играча из БиХ, наше школе. У наредном периоду врло мало фудбалера ангажоваћемо са стране, хоћемо да се окренемо омладинцима и кадетима, студиозно се ради с њима.

Откријте, јесу ли играчи додатно гризли против Партизана и због неке масне премије?

- Не, добили су само „браво” и „свака част”. Новац, уопште, не треба да буде мотивација, нити је икад био, нит' ће бити. Такви мечеви играју се срцем, за усмени комплимент. За неке друге утакмице волим да обећам и испуним премију, такозване мање – где знамо и да се оклизнемо. Исправљамо полако и ту бољку, још нисмо на нивоу како би требало.

Марко Савић експресно је стабилизовао екипу и вратио је на победнички колосек наследивши Мирослава Тањгу?

- Желео сам сарадњу са Савићем још пре две године, једноставно – није се наместило, био је тад шеф стручног штаба Железничара, нисмо успели да се договоримо ни с Панчевцима, ни са њим. Изузетно сам срећан што је дошао, спада у ред најстручнијих младих тренера Србије, наравно, уз Коковића и Јакшића, волео бих да их апострофирам, обојицу ценим. Радује ме рад с Марком: на кратак рок показао је да пуно зна, видећемо може ли тај интензитет рада и стручности да примењује кроз игру и на дуже стазе. Добродошла је и репрезентативна пауза: много времена користи се за додатна уигравања, баш ме занима како ће то да изгледа против нишког Радничког. Долази нам, потом, Раднички из Крагујевца, сигурно дерби кола. После та два меча видећемо шта смо урадили, за сада – сви комплименти Савићу и пуна подршка за даљи рад.

Да ли је, с временске дистанце, за испадање од Ференцвароша и Ајакса био крив искључиво квалитет противника, или се грешило и на „Карађорђу” (суд јавности је био да је требало да доведете бољег штопера)?

- Јесмо, закаснили смо с довођењем Машовића, нема дилеме. Преговоре смо започели у мају, жао ми је што тад нисмо постигли договор. Кад бих сад нешто мењао, то би било – то. С друге стране, поново честитам Ференцварошу и Ајаксу, били су де факто бољи и заслужено прошли. Пресудио је, пре свега, квалитет, али да је Машовић био у екипи од јуна – пружили бисмо већи отпор.

Актуелизујмо: друго место после 10. кола само по себи намеће борбу за титулу: реално, или...?

- Не причам више о томе, чинио сам то претходних година. Сад, говоре играчи, тренер, навијачи... Цео град! То је сад нормално. С друге стране, не можемо да будемо слепи пред квалитетом Црвене звезде - као клуба и тима, фаворити су за титулу. Очекујемо ли шансу? Апсолутно! Свесни смо квалитета, рада, не кријемо да смо организационо и финансијски најстабилнији у Србији. То, уосталом, није тајна. Потребно је време да се још неке ствари сложе, да не губимо, пре свега, бодове у мечевима као против ИМТ-а. Није нам, очито, била довољна опомена из дуела с Радником, провукли смо се, буквално, у другом полувремену били индиферентни. Мораћемо додатно да јачамо карактер екипе баш за такве утакмице.

Пеђу Стојаковића у реклами питао је отац: „Сине, мора ли та Америка”, ми - вас: господине Збиљићу, мора ли увек тај - ИМТ?

- Пре свега, комплименти ИМТ-у, игра леп фудбал, стручно ради, стабилан суперлигаш, у средини табеле. Сад смо се још и поправили – ремизирали после Партизана, прошле године, по тријумфу над Звездом, изгубили?! Уколико желимо титулу морамо да побеђујемо и те мечеве, ја се, на пример, не бојим гостовања Црвене звезде на „Карађорђу”, даћемо максимум, врло вероватно смо и фаворити за победу. Плаше ме баш ти дуели - ИМТ, Ниш, Лучани... Ух, Лучани, ту се баш мучимо.

Живите за 7. новембар и долазак деветоструког узастопног шампиона у Нови Сад?

- Не, нама је Звезда противник као и сваки други, док их нисмо победили и прекинули 13, 14 година поста – живели смо за тај тријумф. Хвала Милану Коларевићу, поново, за незаборавни гол и 3:2 на „Карађорђу”. То славље, после оног кад је Његош Петровић затресао мрежу на Маракани за 1:0, смирило је одређене страсти, можда мало и ирационалне. Сад је Звезда противник као и сваки други, међутим, с обзиром на то да се боримо за титулу логично је да прижељкујемо победу, с три бода смањили бисмо разлику.

Прошле године показали сте да можете да победите и београдске црвено-беле: како вам сад изгледа однос снага на терену, с Ријером „са оне” стране?

- Сматрам да смо фаворити у Новом Саду... Немам никакав коментар за рад Црвене звезде.

Обрни, окрени, Војводина је други клуб у Србији?

- Други, други, да...

Познајући вас, не планирате да станете док не буде први?

- Не, наравно! Следећи потез требало би да буде формализација улоге Владимира Југовића, очекујем да током октобра преузме функцију спортског директора, после тога да са одрешеним рукама још мало сложи ствари у омладинској школи и спортском сектору. И, напашћемо титулу и с кадетима и омладинцима, желимо Лигу шампиона с јуниорима. Наравно, борићемо се и са сениорским погоном. Средили смо и инфраструктуру, уложили скоро три милиона евра у нове терене у тренинг центру. Приде, у теретану, стари простор од 1.000 квадрата, раније оставу за механизацију. Много смо добили и доласком Вање Радиновића, претходно – у Партизану, Кировског, такође, много боље ради се с голманима. У ОФК Вршцу, развојном тиму, стасавају будући асови, постављамо стандарде на неки свој начин. Постајемо поново и с пуним сјајем Стара дама, Војводина се у том смислу изгубила 15-ак година. Оптимисти смо и не журимо нигде, знамо шта радимо, струка нам је у првом плану, с постављеним критеријумима правно-финансијски апсолутно смо затегнути. Имамо право да очекујемо велике ствари. Више не могу да кажем и да сањамо...

Нови Сад се, дефинитивно, пробудио и стреми највишим циљевима – репризама 1966. и 1989?

- Све чинимо да у потпуности вратимо поверење Новосађана у клуб и у нас. Очекујемо ли већу подршку? Наравно! Сад је поново на нивоу од четири и по, пет хиљада гледалаца по утакмици каква је била, рецимо, 2022/23. То је добро, међутим, потребно нам је од седам до десет хиљада навијача како бисмо с том енергијом с трибине добијали утакмице као што је била последња са ИМТ-ом – тврди Драгољуб Збиљић, председник СД и ФК Војводина.