Uskoro će da bude normalno da lako dobijemo i Zvezdu!

Novi Sad – grad sportskih šampiona (1) i Vojvodina – ozbiljno sa Zbiljićem (2): slogani za „ruku pod ruku”, bogomdani za trijumfalnu stazu zasutu lalama i „osam tamburaša s Petrovaradina” – Srpsku Atinu i Plavu zvezdu visokopozicionirane na sportskom nebu!

Intervju s Dragoljubom Zbiljićem, predsednikom Sportskog društva i Fudbalskog kluba Vojvodina, otvaramo s reprezentativnom temom: ima li većeg zadovoljstva od saznanja da Stara dama može da se podiči s čak devetoricom bivših / sadašnjih fudbalera u državnom timu – golmanima Vanjom Milinkovićem-Savićem i Draganom Rosićem, defanzivcima Srđanom Babićem, Lazarom Nikolićem, Petrom Sukačevim i Stefanom Bukincem, vezistima Sergejom Milinkovićem-Savićem i Dušanom Tadićem i napadačem Jovanom Miloševićem?

- Veliko priznanje, pogotovo za omladinsku školu Vojvodine, desetinama godina kadru da postavlja standarde. Šta sad hoćemo? Želimo da generaciji u dresu Vojvodine u razdoblju 2008-2010, tu pre svega mislim na Tadića i braću Milinković-Savić, pridodamo neke nove klince. Sprema se, verujte, bum: Ostojić, Žarković, Davidov, Neziri, Pejić, Pejović, golman Bogdanović... Zapamtite ta imena, čitaćete o njima, naravno, u najčitanijem Žurnalu, u narednih 30 godina – uživajući na beogradskom suncu i savskoj promenadi zbori kreator hita s „lepog plavog Dunava”, 85 kilometara uzvodno.

Dodajte još trojicu vojvodinaša s kvalitetom za Orlove, pa da kompletiramo tim i imamo golmana - rezervu?

- Zukić i Njegoš Petrović sigurno to zaslužuju, dominiraju u našoj ligi i moraju i sad da budu u reprezentaciji Srbije! Žao mi je što je od bivših igrača, velikih vojvodinaša, Mirko Ivanić koji je „zalutao” u dres Crvene zvezde i sad nosi čak i kapitensku traku igrao za Crnu Goru. U reprezentaciji Srbije bi, recimo, imao ozbiljnu ulogu. To mi je, onako, baš krivo – što nije u Vojvodini i među Orlovima. Naravno, da ne zaboravim i Kataija, takođe, velikog majstora.

Svaka čast svima, ali Srbija bruji o najmlađem – Petru Sukačevu. Hoće li uskoro i svet?

- Dobili smo istraživanje na nivou evropskog fudbala – Sukačev je među deset najperspektivnijih igrača Evrope. Dva najpriznatija leva beka! Izuzetno važno: konačno smo mu našli poziciju. Tu bih da pohvalim prethodnog šefa stručnog štaba Miroslava Tanjgu, odmah ga je video kao levog beka, međutim, malo se i lutalo – da li je krilni napadač? Marko Savić ga je ustalio na tom mestu, vidim da i u reprezentaciji traži šansu. Deficitarna pozicija u Evropi, drago mi je što je dobio laskavo priznanje u istraživanju evropskih stručnjaka.

Likuje li predsednik kad se trijumfi Vojvodine nad Partizanom dovode pod čuvenu izjavu Mute Nikolića: „Ljudi, pa ovo je sve normalno”?

- Ja sam neko ko mnogo poštuje Partizan i svaki derbi s crno-belima izuzetno mi znači. Drago mi je, naravno, zbog pobede, moram da priznam da se klima na stadionu Partizana popravila: nije bilo negativne energije, provokacija, ničega što je pratilo naše utakmice u Humskoj u prethodnih dve, tri godine. Čestitke uprave Parnog valjka bile su iskrene, takođe i navijača sa zapadne tribine. Potpuni užitak, osećali smo se gospodstveno. Srećan sam zbog trijumfa Vojvodine, koristim priliku da poželim Partizanu da se što pre vrati na visoke pozicije.

Dobro, al' da li je normalno da Vojvodina tako lako poviše Autokomande nadvisi crno-bele?

- Normalno je! Uskoro će da bude normalno i da lako dobijemo Crvenu zvezdu! Baš zato što imamo dobre klince... Igramo s puno igrača čija se prezimena završavaju na – ić, ili kao što je rasprostranjeno u Vojvodini – ov / ev. Sa ovog podneblja! To su, pre svega, srpski reprezentativci sa šireg spiska, uz nekoliko igrača iz BiH, naše škole. U narednom periodu vrlo malo fudbalera angažovaćemo sa strane, hoćemo da se okrenemo omladincima i kadetima, studiozno se radi s njima.

Otkrijte, jesu li igrači dodatno grizli protiv Partizana i zbog neke masne premije?

- Ne, dobili su samo „bravo” i „svaka čast”. Novac, uopšte, ne treba da bude motivacija, niti je ikad bio, nit' će biti. Takvi mečevi igraju se srcem, za usmeni kompliment. Za neke druge utakmice volim da obećam i ispunim premiju, takozvane manje – gde znamo i da se okliznemo. Ispravljamo polako i tu boljku, još nismo na nivou kako bi trebalo.

Marko Savić ekspresno je stabilizovao ekipu i vratio je na pobednički kolosek nasledivši Miroslava Tanjgu?

- Želeo sam saradnju sa Savićem još pre dve godine, jednostavno – nije se namestilo, bio je tad šef stručnog štaba Železničara, nismo uspeli da se dogovorimo ni s Pančevcima, ni sa njim. Izuzetno sam srećan što je došao, spada u red najstručnijih mladih trenera Srbije, naravno, uz Kokovića i Jakšića, voleo bih da ih apostrofiram, obojicu cenim. Raduje me rad s Markom: na kratak rok pokazao je da puno zna, videćemo može li taj intenzitet rada i stručnosti da primenjuje kroz igru i na duže staze. Dobrodošla je i reprezentativna pauza: mnogo vremena koristi se za dodatna uigravanja, baš me zanima kako će to da izgleda protiv niškog Radničkog. Dolazi nam, potom, Radnički iz Kragujevca, sigurno derbi kola. Posle ta dva meča videćemo šta smo uradili, za sada – svi komplimenti Saviću i puna podrška za dalji rad.

Da li je, s vremenske distance, za ispadanje od Ferencvaroša i Ajaksa bio kriv isključivo kvalitet protivnika, ili se grešilo i na „Karađorđu” (sud javnosti je bio da je trebalo da dovedete boljeg štopera)?

- Jesmo, zakasnili smo s dovođenjem Mašovića, nema dileme. Pregovore smo započeli u maju, žao mi je što tad nismo postigli dogovor. Kad bih sad nešto menjao, to bi bilo – to. S druge strane, ponovo čestitam Ferencvarošu i Ajaksu, bili su de fakto bolji i zasluženo prošli. Presudio je, pre svega, kvalitet, ali da je Mašović bio u ekipi od juna – pružili bismo veći otpor.

Aktuelizujmo: drugo mesto posle 10. kola samo po sebi nameće borbu za titulu: realno, ili...?

- Ne pričam više o tome, činio sam to prethodnih godina. Sad, govore igrači, trener, navijači... Ceo grad! To je sad normalno. S druge strane, ne možemo da budemo slepi pred kvalitetom Crvene zvezde - kao kluba i tima, favoriti su za titulu. Očekujemo li šansu? Apsolutno! Svesni smo kvaliteta, rada, ne krijemo da smo organizaciono i finansijski najstabilniji u Srbiji. To, uostalom, nije tajna. Potrebno je vreme da se još neke stvari slože, da ne gubimo, pre svega, bodove u mečevima kao protiv IMT-a. Nije nam, očito, bila dovoljna opomena iz duela s Radnikom, provukli smo se, bukvalno, u drugom poluvremenu bili indiferentni. Moraćemo dodatno da jačamo karakter ekipe baš za takve utakmice.

Peđu Stojakovića u reklami pitao je otac: „Sine, mora li ta Amerika”, mi - vas: gospodine Zbiljiću, mora li uvek taj - IMT?

- Pre svega, komplimenti IMT-u, igra lep fudbal, stručno radi, stabilan superligaš, u sredini tabele. Sad smo se još i popravili – remizirali posle Partizana, prošle godine, po trijumfu nad Zvezdom, izgubili?! Ukoliko želimo titulu moramo da pobeđujemo i te mečeve, ja se, na primer, ne bojim gostovanja Crvene zvezde na „Karađorđu”, daćemo maksimum, vrlo verovatno smo i favoriti za pobedu. Plaše me baš ti dueli - IMT, Niš, Lučani... Uh, Lučani, tu se baš mučimo.

Živite za 7. novembar i dolazak devetostrukog uzastopnog šampiona u Novi Sad?

- Ne, nama je Zvezda protivnik kao i svaki drugi, dok ih nismo pobedili i prekinuli 13, 14 godina posta – živeli smo za taj trijumf. Hvala Milanu Kolareviću, ponovo, za nezaboravni gol i 3:2 na „Karađorđu”. To slavlje, posle onog kad je Njegoš Petrović zatresao mrežu na Marakani za 1:0, smirilo je određene strasti, možda malo i iracionalne. Sad je Zvezda protivnik kao i svaki drugi, međutim, s obzirom na to da se borimo za titulu logično je da priželjkujemo pobedu, s tri boda smanjili bismo razliku.

Prošle godine pokazali ste da možete da pobedite i beogradske crveno-bele: kako vam sad izgleda odnos snaga na terenu, s Rijerom „sa one” strane?

- Smatram da smo favoriti u Novom Sadu... Nemam nikakav komentar za rad Crvene zvezde.

Obrni, okreni, Vojvodina je drugi klub u Srbiji?

- Drugi, drugi, da...

Poznajući vas, ne planirate da stanete dok ne bude prvi?

- Ne, naravno! Sledeći potez trebalo bi da bude formalizacija uloge Vladimira Jugovića, očekujem da tokom oktobra preuzme funkciju sportskog direktora, posle toga da sa odrešenim rukama još malo složi stvari u omladinskoj školi i sportskom sektoru. I, napašćemo titulu i s kadetima i omladincima, želimo Ligu šampiona s juniorima. Naravno, borićemo se i sa seniorskim pogonom. Sredili smo i infrastrukturu, uložili skoro tri miliona evra u nove terene u trening centru. Pride, u teretanu, stari prostor od 1.000 kvadrata, ranije ostavu za mehanizaciju. Mnogo smo dobili i dolaskom Vanje Radinovića, prethodno – u Partizanu, Kirovskog, takođe, mnogo bolje radi se s golmanima. U OFK Vršcu, razvojnom timu, stasavaju budući asovi, postavljamo standarde na neki svoj način. Postajemo ponovo i s punim sjajem Stara dama, Vojvodina se u tom smislu izgubila 15-ak godina. Optimisti smo i ne žurimo nigde, znamo šta radimo, struka nam je u prvom planu, s postavljenim kriterijumima pravno-finansijski apsolutno smo zategnuti. Imamo pravo da očekujemo velike stvari. Više ne mogu da kažem i da sanjamo...

Novi Sad se, definitivno, probudio i stremi najvišim ciljevima – reprizama 1966. i 1989?

- Sve činimo da u potpunosti vratimo poverenje Novosađana u klub i u nas. Očekujemo li veću podršku? Naravno! Sad je ponovo na nivou od četiri i po, pet hiljada gledalaca po utakmici kakva je bila, recimo, 2022/23. To je dobro, međutim, potrebno nam je od sedam do deset hiljada navijača kako bismo s tom energijom s tribine dobijali utakmice kao što je bila poslednja sa IMT-om – tvrdi Dragoljub Zbiljić, predsednik SD i FK Vojvodina.