„Bili smo tako blizu...“

Marko Gudurić se prošle godine, posle osvajanja Evrolige sa Fenerbahčeom preselio u redove Olimpije iz Milana sa kojom je protekle sezone u domaćim okvirima osvojio triplu krunu.

Za zvanične klupske kanale, otkrio je neke zanimljive detalje iz karijere, između ostalog i kako je, umesto u Crvenoj zvezdi, zaigrao u Partizanu.

- Zaljubio sam se u košarku 2002, gledajući reprezentaciju. To je moje prvo sećanje na košarku i pobeda nad Amerikancima u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Bodiroga mi je tada bio omiljeni igrač, jedan od najvažnijih u tom timu. Kasnije, iz mlađe generacije idol mi je postao Dijamantidis -  objasnio je Gudurić kako je zavoleo igru pod obručima.

Pribojac je potom govorio i o košarkaškom putu, u kome trenutno uživa status reprezentativca Srbije:

- Otišao sam na probu u Zvezdu, FMP i Partizan i tako su ljudi u Beogradu saznali za mene. Posle toga sam se preselio i počeo svoj put. FMP je jedan od najboljih timova za razvoj mladih igrača. Kada sam bio tamo na probi, rekli su mi da sam talentovan, ali da je roster popunjen i da ću možda sledeći put moći da im se pridružim , ali ne te godine. Tako sam na kraju zaigrao za Partizan sa 15 godina. Odigrao sam jako dobre obe utakmice protiv FMP-a te sezone, a onda me je isti taj trener zvao da se priključim njima.

Gudurić je potom podelio i momenat kad je prvi put shvatio da bi košarka mogla da bude njegov poziv:

- Da budem iskren, trenutak kada sam shvatio da bih mogao nešto ozbiljno da napravim u košarci bilo je Evropsko prvenstvo za igrače do 20 godina u Italiji. Osvojili smo zlato, izabran sam u najbolju petorku turnira. To je za mene d bio momenat kada sam pomislio da možda mogu da budem uspešan i napravim nešto od svoje karijere. Jako se dobro sećam tih trenutaka, iako su bili pre 10-11 godina. Ne smatram sebe nužno igračem za završnicu. Ne razmišljam o tome na taj način, samo želim da uradim ono što je najbolje za tim. Iskreno celu karijeru sam se trudio da radim ono što je najbolje za ekipu, kako bismo pobeđivali. Eto, kroz karijeru me je lopta nekako često pronalazila, a ja nisam stidljiv i ne bežim od prilike, šanse i odgovornosti. Blagosloven sam i zahvalan Bogu, kao i svim mojim saigračima i trenerima na tome što mi veruju da budem onaj koji donosi odluke – istakao je Gudurić.

Naravno da nije moglo i bez priče o čuvenom polufinalu protiv SAD u Parizu na Olimpijskim igrama.

- Toliko emocija. Biti tako blizu. Svi su bili toliko fokusirani i odlučni. Apsolutno svi momci, ko god da se našao na terenu, dao je sto odsto mogućnosti. Sada kada prebiram po sećanjima, bili smo neverovatno blizu. Samo nam je nedostajalo malo energije na kraju, ali nas je stigao umor. Ipak, to je bila odlična utakmica i sjajno iskustvo. Strašna utakmica, jedna od najboljih ikada - rekao je Marko Gudurić.