Најбоље фудбалерке Србије очекују утакмице баража за одлазак на Светско првенство следеће године. На списку селекторке Лидије Стојкановић нашло се и једно ново име – Анђела Миловановић (20), а игра на позицији штопера.
Сваки дечак и девојчица сањају да заиграју за Црвену звезду или Партизан, а Анђела Миловановић може да се похвали да је Звездино дете. Прошле зиме раздужила је дрес шампиона Србије и отиснула се пут Пољске у ГСК Катовице. Потајно се надала и прижељкивала позив за репрезентацију, а стигао је у тренутку кад је пред Србијом најважнији корак за даље – двомеч са Финском.
- Играла сам за све млађе селекције и ни једна клупска утакмица не може да се пореди са репрезнтативном, на вишем су нивоу. Са селекцијом до 19 година играла сам на Европском првенству, нисмо остварили велики резултат, али стекла сам искуство, видела професионализам код других девојака - скромно је Миловановићева отворила разговор.
Није сањала да заигра у Пољској, али пут је одвео у Катовице.
- Нисам имала конкретну државу да кажем – то је то. Кад је дошла понуда из Пољске, рекла сам да не желим да идем. На крају, ипак, одлучила сам да одем и био је то добар корак. Не може да се пореди са нашим фудбалом, много је професионалније, а није запажен европски ниво.
Игра на позицији штопера, а после примљеног гола увек полази од себе.
- Рекла бих да сам самокритична, а породица каже да сам и превише. После утакмице волим да погледам снимак, да анализирам и тада видим да уопште није било како је било у мојој глави. Током меча, чак и да није кренуло са моје стране, помислим да је моја кривица.
Није јој, ипак, непознато и да погоди мрежу.
- Од доласка у Катовице постигла сам четири гола, углавном после прекида и ударцима главом. Играла сам на свим позицијама, осим у везном реду, а од 13 године усталила сам се на штоперској позицији. Тренер Каролина Коха некад ме стављала и на позицију шпица, у неком тешком моменту погодила сам стативу, а лопта се одбила и завршила у мрежи, тако да се исплатило што ме пребацила у напад.
Женски фудбал је подигнут на виши ниво и на добром путу смо да то буде још боље.
- Играмо леп фудбал, без претеривања, фолирања и сматрам да жене играју више из љубави. Зарађујемо и од тога живимо, али нема толико новца да нас само то задржи.
Трибине у Србији ретко су пуне, углавном су на утакмица најближа родбина и другари, док је у Пољској мало другачије.
- На утакмици Лех УАМ – ГСК Катовице оборен је рекорд за клупски женски фудбал у Пољској, било је 8.311 гледалаца. Дешавало се да нам навијачи траже фотографију или аутограм. Атмосфера на таквим утакмицама треба да се доживи! На терену се не чује ништа, а кад погледаш око себе најежиш се – каже Анђела Миловановић.
ПРАВО ЈЕ ДЕСНО
Различите културе, језици и државе спојиле су се на терену ГСК Катовице. Анђела Миловановић једина прича српски, а издвојила је анегдоту по доласку.
- Све што ми је требало споразумевала сам се на енглеском. Фудбалске изразе сам научила и на пољском, сада разумем доста. Код нас право значи право, али је у Пољској то је десно. Било је на тренинзима ситуација где смо се добро излупали, сви трчали десно, а ја право, временом сам се навикла и на то – рекла је Миловановићева.
ОД ТРЕНЕРА ДО САИГРАЧИЦЕ
Прве кораке направила је на црвено-белој страни Топчидерског брда.
- Звездин дрес задужила сам 2017. и прелазила сам у старије групе. Заиграла сам и за први тим и са црвено-белима сам прошла све – освојиле смо пехар у Купу Србије, титулу... Тијана Ђорђевић била ми је тренер кад сам почињала, а на крају смо биле саиграчице на терену, а она је била капитен – каже Миовановићева.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
