Najbolje fudbalerke Srbije očekuju utakmice baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo sledeće godine. Na spisku selektorke Lidije Stojkanović našlo se i jedno novo ime – Anđela Milovanović (20), a igra na poziciji štopera.
Svaki dečak i devojčica sanjaju da zaigraju za Crvenu zvezdu ili Partizan, a Anđela Milovanović može da se pohvali da je Zvezdino dete. Prošle zime razdužila je dres šampiona Srbije i otisnula se put Poljske u GSK Katovice. Potajno se nadala i priželjkivala poziv za reprezentaciju, a stigao je u trenutku kad je pred Srbijom najvažniji korak za dalje – dvomeč sa Finskom.
- Igrala sam za sve mlađe selekcije i ni jedna klupska utakmica ne može da se poredi sa reprezntativnom, na višem su nivou. Sa selekcijom do 19 godina igrala sam na Evropskom prvenstvu, nismo ostvarili veliki rezultat, ali stekla sam iskustvo, videla profesionalizam kod drugih devojaka - skromno je Milovanovićeva otvorila razgovor.
Nije sanjala da zaigra u Poljskoj, ali put je odveo u Katovice.
- Nisam imala konkretnu državu da kažem – to je to. Kad je došla ponuda iz Poljske, rekla sam da ne želim da idem. Na kraju, ipak, odlučila sam da odem i bio je to dobar korak. Ne može da se poredi sa našim fudbalom, mnogo je profesionalnije, a nije zapažen evropski nivo.
Igra na poziciji štopera, a posle primljenog gola uvek polazi od sebe.
- Rekla bih da sam samokritična, a porodica kaže da sam i previše. Posle utakmice volim da pogledam snimak, da analiziram i tada vidim da uopšte nije bilo kako je bilo u mojoj glavi. Tokom meča, čak i da nije krenulo sa moje strane, pomislim da je moja krivica.
Nije joj, ipak, nepoznato i da pogodi mrežu.
- Od dolaska u Katovice postigla sam četiri gola, uglavnom posle prekida i udarcima glavom. Igrala sam na svim pozicijama, osim u veznom redu, a od 13 godine ustalila sam se na štoperskoj poziciji. Trener Karolina Koha nekad me stavljala i na poziciju špica, u nekom teškom momentu pogodila sam stativu, a lopta se odbila i završila u mreži, tako da se isplatilo što me prebacila u napad.
Ženski fudbal je podignut na viši nivo i na dobrom putu smo da to bude još bolje.
- Igramo lep fudbal, bez preterivanja, foliranja i smatram da žene igraju više iz ljubavi. Zarađujemo i od toga živimo, ali nema toliko novca da nas samo to zadrži.
Tribine u Srbiji retko su pune, uglavnom su na utakmica najbliža rodbina i drugari, dok je u Poljskoj malo drugačije.
- Na utakmici Leh UAM – GSK Katovice oboren je rekord za klupski ženski fudbal u Poljskoj, bilo je 8.311 gledalaca. Dešavalo se da nam navijači traže fotografiju ili autogram. Atmosfera na takvim utakmicama treba da se doživi! Na terenu se ne čuje ništa, a kad pogledaš oko sebe naježiš se – kaže Anđela Milovanović.
PRAVO JE DESNO
Različite kulture, jezici i države spojile su se na terenu GSK Katovice. Anđela Milovanović jedina priča srpski, a izdvojila je anegdotu po dolasku.
- Sve što mi je trebalo sporazumevala sam se na engleskom. Fudbalske izraze sam naučila i na poljskom, sada razumem dosta. Kod nas pravo znači pravo, ali je u Poljskoj to je desno. Bilo je na treninzima situacija gde smo se dobro izlupali, svi trčali desno, a ja pravo, vremenom sam se navikla i na to – rekla je Milovanovićeva.
OD TRENERA DO SAIGRAČICE
Prve korake napravila je na crveno-beloj strani Topčiderskog brda.
- Zvezdin dres zadužila sam 2017. i prelazila sam u starije grupe. Zaigrala sam i za prvi tim i sa crveno-belima sam prošla sve – osvojile smo pehar u Kupu Srbije, titulu... Tijana Đorđević bila mi je trener kad sam počinjala, a na kraju smo bile saigračice na terenu, a ona je bila kapiten – kaže Miovanovićeva.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
