Такмичарски дух најбоље атлетичарке у историји српске краљице спортова већи је од сваке препреке. Да би наставила да се надмеће на највећој сцени и остане конкурентна за медаље променила је и дисциплину. То довољно говори о одлучности Иване Шпановић.
– Задовољна сам! Идеја ми је била да се појавим на Медитеранским играма како бих освојила још једну медаљу, али сада у другој дисциплини – осврнула се на друго место са Игара у Таранту. – Такав формат изузетно волим, јер немамо много прилика да будемо са другом спортистима у другим спортовима на истом месту. Атмосфера је била изузетно лепа, међусобно смо се пратили и подржавали. Сјајно је било све укупно. С друге стране, резултатски је било солидно. Жао ми је што нисам дошла до златне медаље, иако сам била спремна. Од почетка сезоне нисам била константна, једноставно јер је троскок много захтевнија дисциплина од скока удаљ. Мени је све ново, колико год да имам искуства. Све што треба је време! Побољшала сам се у континуитету на један одређени ниво, али свакако има простора за напредак. Надам се да ћу имати довољно времена да дођем до врха, макар и на једном такмичењу.
Круна сезоне било је друго место на Медитеранским играма у Таранту.
– У следећој сезони свакако планирам да учествујем на дворанском првенству. После тога ћемо видети кад изађе календар шта има од такмичења и где се налазе. Видећемо како ће све и резултатски да се развија. Имаћемо објективнији приказ где се налазим у троскоку. Завршила сам годину међу 10 најбољих троскокашица на свету. То је прилично вредан резултат да се помене, поготово имајући у виду да је друга дисциплина и то за непуних годину дана. Све ми је врло интересантно. Била ми је огромна жеља да се опробам у троскоку, а сада је фокус само на тој дисциплини. Наравно, остаје да одређене техничке ствари побољшамо и усавршимо до смисленог циља. Не треба заборавити да је примарни циљ да завршим каријеру здрава. Видећемо колико тело дозвољава, ништа преко тога.
Иванин тренер, Горан Обрадовић, у више наврата је истакао да његова ученица још увек не искоришћава пун залет.
– Сигурно је то један од разлога због чега не могу да дођем до скокова на којих сам навикла – сагласна је Шпановићева. – Ове године било је и других проблема – имали смо три отказивања на такмичења. Уочи једног сам се повредила, на другом сам се разболела, трећи пут не знам, не сећам се шта се догодило, па нисмо ни отишли. Сваки пут сам се вратила бар две недеље уназад. У тренажном процесу, у овој ситуацији то јесте много. С друге стране, последњих неколико година не тренирам у истој мери, бар је у мери у којој сам вежбала. Све преко тога је огроман ризик за Ахилову тетиву. Прилично смо задовољни напретком, имајући у виду колико ствари смо морали да елиминишемо из тренажног циклуса – управо због Ахилове тетиве. Другим речима, измишљамо начине да све сегменте које морам да поправим – покријем, као и да достигнем ниво који морам, а да не доводим тело у ризик од повреде. То је изузетно захтевно – одвлачи много пажње и енергије, као и знања и искуства. Да све то немамо, сигурно не бисмо упиштали у овако нешто.
„ЧУПАМ КОСУ ОД СРЕЋЕ ЗБОГ ЛУКЕ“
Александрија и Лука су на шампионату Старог континента у Великој Британији показали да су спремни за велика дела. Митровићева је дебитовала у троскоку, а Иванини савети били су веома значајни за напредак у тренажном процесу.
– Пресрећна сам због Александрије, али и Луке. Због њега чупам косу од среће, јер је карика која нам је заиста недостајала у нашој атлетици. Много сам срећна што ћемо и у мушкој конкуренцији освајати медаље. У њему заиста видим неко ко је огроман потенцијал. Не мислим само на физички, него и на ментални потенцијал. То је нешто што спортиста поседује или не. Све то видим код Луке, али и код Александрије. Види се колико је темпераментна, кад буде могла на прави начин да искористи сигурна сам да ће освојити медаљу на неком већем такмичењу. Само је питање времена.
„НОВА ИМЕНА ДОЛАЗЕ, АЛИ АТЛЕТИКА ОСТАЈЕ ТАМО ГДЕ СМО ЈЕ ПОДИГЛИ“
Шпановићева није крила задовољство због одличних резултата у српској краљици спортова у континуитету:
– Нисам ни могла да замислим како ће атлетика изгледати. Данас кад видим где се атлетика наставља, кад будем изашла из ње, прилично сам срећна због тога што су се ствари развијале на начин на који јесу. Сви људи у Савезу су одрадили свој посао – да сви спортисти, међу којима сам била и ја, осећају потребну подршку, да имају услове за рад заједно са комплетним стручним штабовима. Све је било подређено да можемо да испоручимо резултате са највећих такмичења максимално растерећени и спремни. Сигурна сам да је ово само једна смена генерација, нека нова имена долазе, али атлетика остаје тамо где смо је подигли.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
