„Čupam kosu od sreće zbog Luke“

Takmičarski duh najbolje atletičarke u istoriji srpske kraljice sportova veći je od svake prepreke. Da bi nastavila da se nadmeće na najvećoj sceni i ostane konkurentna za medalje promenila je i disciplinu. To dovoljno govori o odlučnosti Ivane Španović.

– Zadovoljna sam! Ideja mi je bila da se pojavim na Mediteranskim igrama kako bih osvojila još jednu medalju, ali sada u drugoj disciplini – osvrnula se na drugo mesto sa Igara u Tarantu. – Takav format izuzetno volim, jer nemamo mnogo prilika da budemo sa drugom sportistima u drugim sportovima na istom mestu. Atmosfera je bila izuzetno lepa, međusobno smo se pratili i podržavali. Sjajno je bilo sve ukupno. S druge strane, rezultatski je bilo solidno. Žao mi je što nisam došla do zlatne medalje, iako sam bila spremna. Od početka sezone nisam bila konstantna, jednostavno jer je troskok mnogo zahtevnija disciplina od skoka udalj. Meni je sve novo, koliko god da imam iskustva. Sve što treba je vreme! Poboljšala sam se u kontinuitetu na jedan određeni nivo, ali svakako ima prostora za napredak. Nadam se da ću imati dovoljno vremena da dođem do vrha, makar i na jednom takmičenju.

Kruna sezone bilo je drugo mesto na Mediteranskim igrama u Tarantu.

– U sledećoj sezoni svakako planiram da učestvujem na dvoranskom prvenstvu. Posle toga ćemo videti kad izađe kalendar šta ima od takmičenja i gde se nalaze. Videćemo kako će sve i rezultatski da se razvija. Imaćemo objektivniji prikaz gde se nalazim u troskoku. Završila sam godinu među 10 najboljih troskokašica na svetu. To je prilično vredan rezultat da se pomene, pogotovo imajući u vidu da je druga disciplina i to za nepunih godinu dana. Sve mi je vrlo interesantno. Bila mi je ogromna želja da se oprobam u troskoku, a sada je fokus samo na toj disciplini. Naravno, ostaje da određene tehničke stvari poboljšamo i usavršimo do smislenog cilja. Ne treba zaboraviti da je primarni cilj da završim karijeru zdrava. Videćemo koliko telo dozvoljava, ništa preko toga.

Ivanin trener, Goran Obradović, u više navrata je istakao da njegova učenica još uvek ne iskorišćava pun zalet. 

– Sigurno je to jedan od razloga zbog čega ne mogu da dođem do skokova na kojih sam navikla – saglasna je Španovićeva. – Ove godine bilo je i drugih problema – imali smo tri otkazivanja na takmičenja. Uoči jednog sam se povredila, na drugom sam se razbolela, treći put ne znam, ne sećam se šta se dogodilo, pa nismo ni otišli. Svaki put sam se vratila bar dve nedelje unazad. U trenažnom procesu, u ovoj situaciji to jeste mnogo. S druge strane, poslednjih nekoliko godina ne treniram u istoj meri, bar je u meri u kojoj sam vežbala. Sve preko toga je ogroman rizik za Ahilovu tetivu. Prilično smo zadovoljni napretkom, imajući u vidu koliko stvari smo morali da eliminišemo iz trenažnog ciklusa – upravo zbog Ahilove tetive. Drugim rečima, izmišljamo načine da sve segmente koje moram da popravim – pokrijem, kao i da dostignem nivo koji moram, a da ne dovodim telo u rizik od povrede. To je izuzetno zahtevno – odvlači mnogo pažnje i energije, kao i znanja i iskustva. Da sve to nemamo, sigurno ne bismo upištali u ovako nešto.