Stanisavljević: Gol mi mnogo znači

Tradicija po kojoj fudbaleri Vojvodine pobeđuju Radničkog je nastavljena, bez obzira da li se utakmice igraju u Novom Sadu ili u Nišu. U nedelju popodne, dva tima snage su odmerila na stadionu “Čair”, a Novosađani su zabeležili desetu pobedu (4:1) u poslednjih 11 duela  s „Realom s Nišave“ i učinili su to, barem naoko, glatko i bez većih problema. Istina, vremenski uslovi, kao ni stanje terena, nisu omogućavali lepršaviju igru ni jednom od sastava, ali su izabranici trenera Marka Savića umeli da se adaptiraju, budu raspucani i efikasni i, gotovo rutinski, stignu do osme pobede u ovom prvenstvu.

Predvodnik Stare dame na terenu bio je kapiten Dejan Zukić, koji je uspešno dirigovao igrom ekipe, postigao šesti gol u sezoni, a onda i maestralno doturio loptu do Stefana Stanisavljevića, koji je zatresao mrežu protivnika, prvi put posle oporavka od duge povrede i po povratku u ekipu sa “Karađorđa”.

- Zaista mi mnogo znači što sam postigao gol posle punih sedam meseci – naglasio je Stanisavljević. – Čitava ta situacija koja j prethodila mom pogotku jednostavno se namestila, a Zukić je, nekako ispod lakta, doturio loptu do mene, čime mi je ostavio lakši deo posla, odnosno da smestim loptu u mrežu. Većina superligaških fudbalera ne bi rezonovala kao naš kapiten, već bi šutirala ka golu, a on je bio nesebičan.

Stefan je otkrio šta mu je prošlo kroz glavu u trenutku kada je postao svestan da je ponovo strelac.

- Pomislio sam na sve ono što sam prošao tokom povrede, onda i procesa oporavka, a zaista mi nije bilo lako. Zbog toga mi, uostalom, gol iz Niša mnogo znači, baš kao i poverenje koje sam dobio od trenera Savića. Svaki minut koji provedem u igri, od velike mi je važnosti, a trenerove reči da veruje u mene, bile su mi ogromni motiv za rad dok još nisam bio potpuno spreman da se vratim na teren.

Stanisavljević je ocenio i utakmicu sa Radničkim:

- Spremali smo se za susret, koji je, očekivano, zaista bio težak, i pored naše ubedljive pobede. Znali smo kakav nas ambijent na Čairu očekuje i pružili smo sve od sebe kako bismo osvojili tri željena boda, koja smo, na kraju, i doneli u Novi Sad.

I pored činjenice da uslovi za igru nisu bili naklonjeni fudbalu, teren je bio natopljen od kiše, grupa navijača Vojvodine ipak je ponovo bila uz svoje miljenike.

- To nam mnogo znači, jer nam navijači zaista ulivaju dodatnu snagu. Drago mi je što su bili uz nas na ovom dalekom gostovanju, jer kada su oni tu, postaju naš 12. igrač i njihova podrška uvek nam je veliko, dodatno ohrabrenje.

Naravno, bilo je i propusta u igri Vojvodine, što je donekle i razumljivo kad se stanje terena uzme u obzir. To se, pre svega, odnosilo na greške u odbrambenoj formaciji, kojima su Novosađani omogućavali rivalu da, praktično ni iz čega, stiže do prilika da ugrozi gol Novosađana. Posebno je to uočljivo bilo u periodu kada je igru zbog povrede morao da napusti Erhan Mašović, iako je Njegoš Petrović, koji je, zbog suspenzije Kornela Suča, prinudno zauzeo to mesto, odigrao prilično dobro. Propusti, srećom po novosadskog prvoligaša, nisu bili kažnjavani, ali ukazuju na činjenicu da ekipi predstoji još dosta rada na uspostavljanju automatizama kod iznošenja lopte ispred vlastitog gola, ako se u obzir uzme činjenica da Vojvodina u ovoj sezoni ima izraženo visoke takmičarske ciljeve.

Dobrim i efikasnim igrama koje pruža u poslednje vreme u omladinskoj ekipi novosadskog superligaša, priliku da odigra prve minute u najboljem rangu srpskog klupskog fudbala, dobio je i mladi David Milovanović. Bez sumnje, za ovog mladića to je od velikog značaja da i u narednom periodu nastavi s dobrim radom i u najskorije vreme, postane standardni prvotimac.

Sve u svemu, Stara dama je, apsolutno zasluženo, uzela ono po šta je došla u Niš i mirno može da se priprema za naredni izazov. U subotu na stadion “Karađorđe”, od 17 časova, stiže uvek neugodni  Radničkog 1923 iz Kragujevca.