Карлик није Џордан, нити треба да буде

Чувена изрека „Бој не бије свијетло оружје, већ срце у јунака” не важи стопроцентно у случају Партизана. Ђоан Пењароја се својски труди, заједно са изабраницима, комплетан стручни штаб темељно је анализирао квалитете тима и поставио игру, одбрамбено оријентисану, у складу са одликама, док су три везана пораза, укључујући и последњи у Истанбулу, показала лимите и поручила управи, поново, да су појачања приоритет

Будимо реални, учинак 3-3 на старту Евролиге потписао би сваки навијач и на крају дана био задовољан – узевши у обзир и распоред. Ипак, ситуација је вишедимензионална.

Будући да су амбиције Парног ваљка увек шампионске и усмерене на равноправну борбу са великанима Старог континента, тренутна атмосфера у Хумској није ни близу задовољавајуће. Видело се да црно-бели немају квалитет ни да се приближе Панатинаикосу, Реал Мадриду и Фенербахчеу, нити да сањају тријумф, већ су далеко иза по нападачком потенцијалу и бројности играчког кадра.

Првотимци београдског гиганта су ставили до знања јавности да ће поштено да носе дрес, „гину” константно и труде се максимално, због чега им се ништа не замера, међутим – једноставно није довољно. Колектив ради максимално, присталице безрезервно подржавају, не и спортски сектор. Остоја Мијаиловић и Жарко Паспаљ, искрено говорећи, нису добро обавили посао у прелазном року – допустили су да Ђоан Пењароја почне сезону са изузетно танким „ростером” и из кола у коло страхује.

Повреде су већ доживели Дерек Вилис, Кеваријус Хејс, Ламар Стивенс, Тоње Џекири и Жофри Ловерњ и питање је само тренутка кад ће нова да се догоди, због претераног трошења играча, док тренер Пењароја гледа у пасуљ и размишља да ли уопште има 12 здравих за утакмицу.

Слични проблеми, срећом не драстични, море и Карлика Џонса. Видело се да ас Јужног Судана није Мајкл Џордан, нити треба да буде и да је уморан ушао у дупло коло. Како већина тима нема квалитет у шуту, противници нису уплашени од излазних додавања плејмејкера и комотно га удвајају, туку, малтретирају и муче.

Поред физичких рана, код организатора игре јавила се и фрустрација, што је највећа последица. Од невероватних бројки у прва три кола и признања „МВП-ја рунде”, Карлик је дошао до момента да једва може да постигне кош и размишља о примарном задатку – разигравању.

Да су у петорци, на пример, као прошле сезоне појединци офанзивног калибра Стерлинга Брауна, Двејна Вашингтона или Дилана Осетковског, који шутем ван линије 6,75 могу да рашире, често и одморе аса, друга би се прича причала.

Уједно, далеко грђе, не види се ни светло на крају тунела ако ускоро не стигну појачања. Зна се дан раније кога ће Ђоан Пењароја да уврсти у састав за сутрашњи меч са Босном у Сарајеву; једина измена биће Накић уместо Џекирија и Џонс ће морати да риља и у БиХ, на вечитом дербију, у Суботици, у Вилербану и Каунасу...

Истина, ангажован је да буде лидер, али на Старом континенту не постоји индивидуа са способношћу да на три утакмице недељно оставља душу на паркету, води ка серијама тријумфа и донесе очекиван успех.

Подсетимо, на данашњи дан 2025. Карлик Џонс је морао да игра чак 36 минута у Виторији и 72 часа касније буде 21 минут на терену против ФМП-а, после чега је доживео тешку повреду. О исходу сезоне није потребно подсећати.