Karlik nije Džordan, niti treba da bude

Čuvena izreka „Boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka” ne važi stoprocentno u slučaju Partizana. Đoan Penjaroja se svojski trudi, zajedno sa izabranicima, kompletan stručni štab temeljno je analizirao kvalitete tima i postavio igru, odbrambeno orijentisanu, u skladu sa odlikama, dok su tri vezana poraza, uključujući i poslednji u Istanbulu, pokazala limite i poručila upravi, ponovo, da su pojačanja prioritet

Budimo realni, učinak 3-3 na startu Evrolige potpisao bi svaki navijač i na kraju dana bio zadovoljan – uzevši u obzir i raspored. Ipak, situacija je višedimenzionalna.

Budući da su ambicije Parnog valjka uvek šampionske i usmerene na ravnopravnu borbu sa velikanima Starog kontinenta, trenutna atmosfera u Humskoj nije ni blizu zadovoljavajuće. Videlo se da crno-beli nemaju kvalitet ni da se približe Panatinaikosu, Real Madridu i Fenerbahčeu, niti da sanjaju trijumf, već su daleko iza po napadačkom potencijalu i brojnosti igračkog kadra.

Prvotimci beogradskog giganta su stavili do znanja javnosti da će pošteno da nose dres, „ginu” konstantno i trude se maksimalno, zbog čega im se ništa ne zamera, međutim – jednostavno nije dovoljno. Kolektiv radi maksimalno, pristalice bezrezervno podržavaju, ne i sportski sektor. Ostoja Mijailović i Žarko Paspalj, iskreno govoreći, nisu dobro obavili posao u prelaznom roku – dopustili su da Đoan Penjaroja počne sezonu sa izuzetno tankim „rosterom” i iz kola u kolo strahuje.

Povrede su već doživeli Derek Vilis, Kevarijus Hejs, Lamar Stivens, Tonje Džekiri i Žofri Lovernj i pitanje je samo trenutka kad će nova da se dogodi, zbog preteranog trošenja igrača, dok trener Penjaroja gleda u pasulj i razmišlja da li uopšte ima 12 zdravih za utakmicu.

Slični problemi, srećom ne drastični, more i Karlika Džonsa. Videlo se da as Južnog Sudana nije Majkl Džordan, niti treba da bude i da je umoran ušao u duplo kolo. Kako većina tima nema kvalitet u šutu, protivnici nisu uplašeni od izlaznih dodavanja plejmejkera i komotno ga udvajaju, tuku, maltretiraju i muče.

Pored fizičkih rana, kod organizatora igre javila se i frustracija, što je najveća posledica. Od neverovatnih brojki u prva tri kola i priznanja „MVP-ja runde”, Karlik je došao do momenta da jedva može da postigne koš i razmišlja o primarnom zadatku – razigravanju.

Da su u petorci, na primer, kao prošle sezone pojedinci ofanzivnog kalibra Sterlinga Brauna, Dvejna Vašingtona ili Dilana Osetkovskog, koji šutem van linije 6,75 mogu da rašire, često i odmore asa, druga bi se priča pričala.

Ujedno, daleko grđe, ne vidi se ni svetlo na kraju tunela ako uskoro ne stignu pojačanja. Zna se dan ranije koga će Đoan Penjaroja da uvrsti u sastav za sutrašnji meč sa Bosnom u Sarajevu; jedina izmena biće Nakić umesto Džekirija i Džons će morati da rilja i u BiH, na večitom derbiju, u Subotici, u Vilerbanu i Kaunasu...

Istina, angažovan je da bude lider, ali na Starom kontinentu ne postoji individua sa sposobnošću da na tri utakmice nedeljno ostavlja dušu na parketu, vodi ka serijama trijumfa i donese očekivan uspeh.

Podsetimo, na današnji dan 2025. Karlik Džons je morao da igra čak 36 minuta u Vitoriji i 72 časa kasnije bude 21 minut na terenu protiv FMP-a, posle čega je doživeo tešku povredu. O ishodu sezone nije potrebno podsećati.