ХАЛО РУСИЈА – Брђовић: Тадија донео хет-трик

Алекса Брђовић, тренер Оренбуржја, дугогодишњи први стручњак крагујевачког Радничког и одскоро троструки отац Анике, Таре и сина Тадије, памтиће ноћ у Москви. Код Алексе је била недеља, 19. октобар играо је важан меч, за тренерски првенац у гостима МГТУ у престоници. Истовремено је ослушкивао вести из Београда и Бечеја.

Епилог за пожелети, победио је у важном дуелу суперлигаша из главног града, стигле су му поруке из Бечеја, његов вољени клуб Раднички одбранио је трофеј у Суперкупу. И за крај супруга Тања, права Алексина хероина, на свет је донела наследника Тадију да „разбије“ женски тандем сестара Анику и Тару.

Смеје се Алекса, у Оренбургу је било око 21 час кад га је затекао позив из Спортског журнала. Увек је расположен Брђа, али ово су моменти кад је срећа немерљива.

Захвалио се уљудно на честиткама за троструко славље, још увек затечен шта га је снашло у размаку од 24 часа, што је у наставку приче поделио са читаоцима нашег листа.

Тадија је ипак главни актер приче, како Вам се тако наместило све у истом дану?

- Осим да се погодило, не знам шта бих друго могао да кажем. Играли смо тај дан прво коло Суперлиге у Москви. Ноћ пре тога легао сам да спавам, све је било мирно, звонио је телефон с друге стране супруга Тања. И реченица „породила сам се“. Сећам се тога јер свега после, не, од силне еуфорије. Следи утакмица, општи хаос у глави, прво коло, мој првенац у Русији, јако битан дуел. Видео сам реакцију стручног штаба, играча били су силно мотивисани да ми дају поклон, да учине нешто. И подарили су ми најлепши – тријумф после пет сетова – прича Алекса.

Додао је у даху:

- Није било времена за славље, ситно је било али дивно јер смо већ били на путу кући, за Оренбург. Само сам се уштинуо и наставио даље. Тадија за хет-трик – хахахаха.

Миљама далеко у Србији, у Бечеју, одбојкаши вашег Радничког су подигли пехар у Суперкупу и посветили га Вама и рођењу сина?

- Одушевио сам се, осећао сам се као да сам тамо. И са тренером Опачићем, и директором чујем се малтене на свака два, три дана. Знају шта се дешава у мом и приватном и професионалном животу. Пријатељи смо, увек ћу и пратити и навијати за њих. Није то било само у суботу, тако ће остати до краја живота. И честитам им на првом пехару!

Како су реаговале ћеркице Аника и Тара?

- Сјајно, по цео дан се играју са њим као да је играчка, не схватају да је беба (смех). Хоће да га држе нон-стоп. Деца као деца. Очекујем да за месец, до два, дођу овде.

А бака Јелена?

- Она је толико срећна, звала ме је одмах, исте секунде. Имала је пуне руке посла, била је са ћеркицама Аником и Таром, али стиже све и да се посвети сестри Александри и њеној деци.

Пословно поглавље, вратили сте се у Русију, земљу у којој сте домаћи, после толико година играња, сад у улози тренера Оренбурга?

- Испуњен сам. Много ми је лакше зато што знам језик. Кад дође странац, тешко је на енглеском, поготову са играчима или људима из клуба. Овако, све је како треба. А о условима, не бих уопште много да говорим. Довољно је што ћу да кажем да кад смо гостовали МГТУ у Москви, обишли смо огроман комплекс, објекат намењен само за одбојку, у коме осим главног терена постоје још три за млађе категорије, плус главни, потом свлачионице, теретане...

Каква је ваша екипа?

- Другачија у односу на прошлу сезону. Ту су два нова коректора, прошле сезоне мало су играли, један малтене није уопште. Нови је и дизач. Треба да се све уклопи, немају самопоуздање, нису играли дуго.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ