Aleksa Brđović, trener Orenburžja, dugogodišnji prvi stručnjak kragujevačkog Radničkog i odskoro trostruki otac Anike, Tare i sina Tadije, pamtiće noć u Moskvi. Kod Alekse je bila nedelja, 19. oktobar igrao je važan meč, za trenerski prvenac u gostima MGTU u prestonici. Istovremeno je osluškivao vesti iz Beograda i Bečeja.
Epilog za poželeti, pobedio je u važnom duelu superligaša iz glavnog grada, stigle su mu poruke iz Bečeja, njegov voljeni klub Radnički odbranio je trofej u Superkupu. I za kraj supruga Tanja, prava Aleksina heroina, na svet je donela naslednika Tadiju da „razbije“ ženski tandem sestara Aniku i Taru.
Smeje se Aleksa, u Orenburgu je bilo oko 21 čas kad ga je zatekao poziv iz Sportskog žurnala. Uvek je raspoložen Brđa, ali ovo su momenti kad je sreća nemerljiva.
Zahvalio se uljudno na čestitkama za trostruko slavlje, još uvek zatečen šta ga je snašlo u razmaku od 24 časa, što je u nastavku priče podelio sa čitaocima našeg lista.
Tadija je ipak glavni akter priče, kako Vam se tako namestilo sve u istom danu?
- Osim da se pogodilo, ne znam šta bih drugo mogao da kažem. Igrali smo taj dan prvo kolo Superlige u Moskvi. Noć pre toga legao sam da spavam, sve je bilo mirno, zvonio je telefon s druge strane supruga Tanja. I rečenica „porodila sam se“. Sećam se toga jer svega posle, ne, od silne euforije. Sledi utakmica, opšti haos u glavi, prvo kolo, moj prvenac u Rusiji, jako bitan duel. Video sam reakciju stručnog štaba, igrača bili su silno motivisani da mi daju poklon, da učine nešto. I podarili su mi najlepši – trijumf posle pet setova – priča Aleksa.
Dodao je u dahu:
- Nije bilo vremena za slavlje, sitno je bilo ali divno jer smo već bili na putu kući, za Orenburg. Samo sam se uštinuo i nastavio dalje. Tadija za het-trik – hahahaha.
Miljama daleko u Srbiji, u Bečeju, odbojkaši vašeg Radničkog su podigli pehar u Superkupu i posvetili ga Vama i rođenju sina?
- Oduševio sam se, osećao sam se kao da sam tamo. I sa trenerom Opačićem, i direktorom čujem se maltene na svaka dva, tri dana. Znaju šta se dešava u mom i privatnom i profesionalnom životu. Prijatelji smo, uvek ću i pratiti i navijati za njih. Nije to bilo samo u subotu, tako će ostati do kraja života. I čestitam im na prvom peharu!
Kako su reagovale ćerkice Anika i Tara?
- Sjajno, po ceo dan se igraju sa njim kao da je igračka, ne shvataju da je beba (smeh). Hoće da ga drže non-stop. Deca kao deca. Očekujem da za mesec, do dva, dođu ovde.
A baka Jelena?
- Ona je toliko srećna, zvala me je odmah, iste sekunde. Imala je pune ruke posla, bila je sa ćerkicama Anikom i Tarom, ali stiže sve i da se posveti sestri Aleksandri i njenoj deci.
Poslovno poglavlje, vratili ste se u Rusiju, zemlju u kojoj ste domaći, posle toliko godina igranja, sad u ulozi trenera Orenburga?
- Ispunjen sam. Mnogo mi je lakše zato što znam jezik. Kad dođe stranac, teško je na engleskom, pogotovu sa igračima ili ljudima iz kluba. Ovako, sve je kako treba. A o uslovima, ne bih uopšte mnogo da govorim. Dovoljno je što ću da kažem da kad smo gostovali MGTU u Moskvi, obišli smo ogroman kompleks, objekat namenjen samo za odbojku, u kome osim glavnog terena postoje još tri za mlađe kategorije, plus glavni, potom svlačionice, teretane...
Kakva je vaša ekipa?
- Drugačija u odnosu na prošlu sezonu. Tu su dva nova korektora, prošle sezone malo su igrali, jedan maltene nije uopšte. Novi je i dizač. Treba da se sve uklopi, nemaju samopouzdanje, nisu igrali dugo.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
