Прва медаља са полумаратона

Зрењанинка Јована Стелкић наставља да ниже успехе. Чланица АК АС 023 на првенству Србије, који је одржан у склопу 30. Дунавског полумаратона у Апатину, освојила је друго место и стазу је претрчала у времену 1:26;46. Ништа не би било необично да полумаратон не трчи ретко и досадашње одличне резултате постизала је у маратону.

- Последње две године првакиња је државе у маратону, пре тога била је друга и ово је њена прва медаља у полумаратону – каже Борислав Мандић, тренер АС 023. – Она је рођена 1984, најискуснија је у клубу, веома посвећена и прави фанатик. Ветеранка је, али се такмичи у апсолутном пласману и побеђује далеко млађе од себе. Више јој лежи маратон, а потврдила је да може да буде у врху државе и у полумаратону.

О успеху је причала и Јована:

- Прво одличје са полумаратона и друго место, а очекивала сам да ћу боље трчати. Добро сам тренирала, иза мене је много искуства и могу то да кажем. Пуно је изазова и посвећена сам да на сваком такмичењу одговорим на прави начин. Напорно јесте, али успевам да ускладим обавезе како треба, да будем задовољна и најважније да породица не трпи.

Тренер Мандић изнео је занимљив податак. Јована има три синчића, максимално им је посвећена и да би могла да усклади породичне обавезе са тренингом, често трчи на стадиону у Карађорђевом парку у четири, пет сати ујутру! Кад смо јој поменули речи тренера Мандића, да је много тренинга одрадила док други спавају, насмејала се и наставила овим редом.

- Милан (10), Јован (8) и Стефан (3) су три моја анђела и они су на првом месту. Да бих могла да се бавим атлетиком, морала сам тренирати у раним јутарњим сатима, кад никога није било по улицама. Кад сам постала мајка дешавало се да три сата спавам и да исто толико времена проведем на тренингу, почевши од четири, пет ујутру. Трчала сам по улицама, зими и лети, дешавало се да паднем по снегу много пута, да ме пси нападну и онда сам почела да тренирам на стази стадиона у Карађорђевом парку.

Застала је за тренутак и додала следеће:

- Дешавало се да на стадиону трчим тридесет километара на стази од 400 метара. То је стресно, стално у круг, па сам мењала страну...

Стефан, најмлађи син, кренуо је у вртић и мама Јована више не тренира док остали спавају.

- Тако је од септембра, од почетка школске године. Синови школске обавезе, ја своје. Имам времена да их испратим и дочекам и урадим све што маме чине преко дана, а и времена за тренинг.

Каже да супруг Петар, иначе архитекта, понекад трчи с њом, али да брзо одустане.

- Са синовима је сјајна подршка, сад су ме бодрили у Апатину, често ме прате и биће и на наредним такмичењима. Волимо природу, често одлазимо и док тренирам моји момци су уз мене.

На питање до када планира да се бави атлетиком, одговорила је:

- Заувек - уз осмех је рекла. –Трчаћу маратон још неколико година. Браним две узастопне титуле и чекам Београд и шампионат наредне године. Идем постепено и фокусирам се на прва такмичења – рекла је Јована Стелкић, шампионка Србије у маратону и учесница многих трка у региону у овој најтежој атлетској дисциплини.