Prva medalja sa polumaratona

Zrenjaninka Jovana Stelkić nastavlja da niže uspehe. Članica AK AS 023 na prvenstvu Srbije, koji je održan u sklopu 30. Dunavskog polumaratona u Apatinu, osvojila je drugo mesto i stazu je pretrčala u vremenu 1:26;46. Ništa ne bi bilo neobično da polumaraton ne trči retko i dosadašnje odlične rezultate postizala je u maratonu.

- Poslednje dve godine prvakinja je države u maratonu, pre toga bila je druga i ovo je njena prva medalja u polumaratonu – kaže Borislav Mandić, trener AS 023. – Ona je rođena 1984, najiskusnija je u klubu, veoma posvećena i pravi fanatik. Veteranka je, ali se takmiči u apsolutnom plasmanu i pobeđuje daleko mlađe od sebe. Više joj leži maraton, a potvrdila je da može da bude u vrhu države i u polumaratonu.

O uspehu je pričala i Jovana:

- Prvo odličje sa polumaratona i drugo mesto, a očekivala sam da ću bolje trčati. Dobro sam trenirala, iza mene je mnogo iskustva i mogu to da kažem. Puno je izazova i posvećena sam da na svakom takmičenju odgovorim na pravi način. Naporno jeste, ali uspevam da uskladim obaveze kako treba, da budem zadovoljna i najvažnije da porodica ne trpi.

Trener Mandić izneo je zanimljiv podatak. Jovana ima tri sinčića, maksimalno im je posvećena i da bi mogla da uskladi porodične obaveze sa treningom, često trči na stadionu u Karađorđevom parku u četiri, pet sati ujutru! Kad smo joj pomenuli reči trenera Mandića, da je mnogo treninga odradila dok drugi spavaju, nasmejala se i nastavila ovim redom.

- Milan (10), Jovan (8) i Stefan (3) su tri moja anđela i oni su na prvom mestu. Da bih mogla da se bavim atletikom, morala sam trenirati u ranim jutarnjim satima, kad nikoga nije bilo po ulicama. Kad sam postala majka dešavalo se da tri sata spavam i da isto toliko vremena provedem na treningu, počevši od četiri, pet ujutru. Trčala sam po ulicama, zimi i leti, dešavalo se da padnem po snegu mnogo puta, da me psi napadnu i onda sam počela da treniram na stazi stadiona u Karađorđevom parku.

Zastala je za trenutak i dodala sledeće:

- Dešavalo se da na stadionu trčim trideset kilometara na stazi od 400 metara. To je stresno, stalno u krug, pa sam menjala stranu...

Stefan, najmlađi sin, krenuo je u vrtić i mama Jovana više ne trenira dok ostali spavaju.

- Tako je od septembra, od početka školske godine. Sinovi školske obaveze, ja svoje. Imam vremena da ih ispratim i dočekam i uradim sve što mame čine preko dana, a i vremena za trening.

Kaže da suprug Petar, inače arhitekta, ponekad trči s njom, ali da brzo odustane.

- Sa sinovima je sjajna podrška, sad su me bodrili u Apatinu, često me prate i biće i na narednim takmičenjima. Volimo prirodu, često odlazimo i dok treniram moji momci su uz mene.

Na pitanje do kada planira da se bavi atletikom, odgovorila je:

- Zauvek - uz osmeh je rekla. –Trčaću maraton još nekoliko godina. Branim dve uzastopne titule i čekam Beograd i šampionat naredne godine. Idem postepeno i fokusiram se na prva takmičenja – rekla je Jovana Stelkić, šampionka Srbije u maratonu i učesnica mnogih trka u regionu u ovoj najtežoj atletskoj disciplini.