За Журнал говори Богдан Обрадовић: Ђоковић је краљ дворане

Кад виртуоз на гитари Влатко Стефановски засвира у Плавој дворани Сава центра, није важно само како тон звучи већ и како се шири простором и враћа до музичара. За врхунског инструменталисту и акустика дворане део су музичког доживљаја.

Слично је и са Новаком Ђоковићем, који на терену уме да чује и оно што другима можда промиче. У затвореном простору нема ветра који мења путању лоптице ни сунца које омета поглед – остају чиста игра, инстинкт и способност да се из сваког ударца прочита намера противника.

За Новака је, чини се, звук лоптице додатна информација, још један детаљ који му помаже да предвиди игру и пронађе прави одговор. Шта је то у дворанским условима што његову игру чини толико посебном?

Његови резултати најбоље потврђују колико му такав амбијент одговара. Рекордер је по броју титула на мастерсу у Паризу (седам трофеја), а седам пута освајао је и Завршни мастерс. Сада га чека Базел, где ће покушати да дође до још једне круне, друге после Пекинга, па тако изједначи рекорд Роџера Федерера по броју трофеја у каријери (103), али и да направи важан корак ка пласману на турнир најбољих осам играча на крају сезоне у Италији.

После Јелене Генчић, Николе Пилића, заједно са Марјаном Вајдом, некадашњи селектор Дејвис куп репрезентације Србије Богдан Обрадовић један је од оних који најбоље познају најдуговечнијег владара на врху АТП листе – и као играча и као човека. Један од повода за разговор са Обрадовићем био је и Новаков поход на турниру серије 500 у Базелу, као и изазови који га потом очекују у Граду светлости. Неизбежна тема у интервјуу за Спортски журнал биле су и игре осталих српских тенисера, њихови резултати и перспективе.

Новак на турниру серије 500 у Пекингу – седам трофеја у седам учешћа. Како објашњавате доминацију?

– Врло једноставно – Новак још воли тенис и не жели да одустане од своје највеће љубави. Њега у Кини обожавају. Велика је сила кад за вас навија милијарду и 470 милиона људи. Да питате сваког Кинеза, верујем да ће вам рећи да је Ђоковић за њих херој, а да није пореклом одатле. Зато је и имао огромну дозу самопоуздања од почетка турнира.

Колико је трофеј значајан имајући у виду да је сезона, као што је и сам рекао, била изазовна?

– То је Новаку доказ да и даље треба да игра и да треба да нападне рекордну, 25. грен слем титулу. По јутру се дан познаје – то је погонско гориво које га припрема за Аустралијски опен.

Из стручног угла, шта сте приметили у мечевима на азијској турнеји?

– Ђоковић против сваког противника има стил, али иде корак испред. Против Данила Медведева увек се извуче уназад, па напада и полако улази у терен. Против Саше Зверева му је лакше јер игра са основне линије, па Новак може да мења позицију. Уме да се прилагоди противницима и зна тактички да пронађе право место на терену.

Брза елиминација у Шангају – недовољно времена за опоравак?

– Никада није лако пронаћи праву меру. За недељу дана или мање тело не може адекватно да се припреми.

Ђоковић је најавио турнире у дворани – шта очекујете?

– Новак је најбољи свих времена, па самим тим и најбољи свих времена у дворани. Обожава да игра у тим условима – нема ветра ни сунца, ништа му не смета. Ђоковић је краљ дворане. На основу звука после ударца зна шта је противник одиграо и како треба да врати лоптицу.