Za Žurnal govori Bogdan Obradović: Đoković je kralj dvorane

Kad virtuoz na gitari Vlatko Stefanovski zasvira u Plavoj dvorani Sava centra, nije važno samo kako ton zvuči već i kako se širi prostorom i vraća do muzičara. Za vrhunskog instrumentalistu i akustika dvorane deo su muzičkog doživljaja.

Slično je i sa Novakom Đokovićem, koji na terenu ume da čuje i ono što drugima možda promiče. U zatvorenom prostoru nema vetra koji menja putanju loptice ni sunca koje ometa pogled – ostaju čista igra, instinkt i sposobnost da se iz svakog udarca pročita namera protivnika.

Za Novaka je, čini se, zvuk loptice dodatna informacija, još jedan detalj koji mu pomaže da predvidi igru i pronađe pravi odgovor. Šta je to u dvoranskim uslovima što njegovu igru čini toliko posebnom?

Njegovi rezultati najbolje potvrđuju koliko mu takav ambijent odgovara. Rekorder je po broju titula na mastersu u Parizu (sedam trofeja), a sedam puta osvajao je i Završni masters. Sada ga čeka Bazel, gde će pokušati da dođe do još jedne krune, druge posle Pekinga, pa tako izjednači rekord Rodžera Federera po broju trofeja u karijeri (103), ali i da napravi važan korak ka plasmanu na turnir najboljih osam igrača na kraju sezone u Italiji.

Posle Jelene Genčić, Nikole Pilića, zajedno sa Marjanom Vajdom, nekadašnji selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradović jedan je od onih koji najbolje poznaju najdugovečnijeg vladara na vrhu ATP liste – i kao igrača i kao čoveka. Jedan od povoda za razgovor sa Obradovićem bio je i Novakov pohod na turniru serije 500 u Bazelu, kao i izazovi koji ga potom očekuju u Gradu svetlosti. Neizbežna tema u intervjuu za Sportski žurnal bile su i igre ostalih srpskih tenisera, njihovi rezultati i perspektive.

Novak na turniru serije 500 u Pekingu – sedam trofeja u sedam učešća. Kako objašnjavate dominaciju?

– Vrlo jednostavno – Novak još voli tenis i ne želi da odustane od svoje najveće ljubavi. Njega u Kini obožavaju. Velika je sila kad za vas navija milijardu i 470 miliona ljudi. Da pitate svakog Kineza, verujem da će vam reći da je Đoković za njih heroj, a da nije poreklom odatle. Zato je i imao ogromnu dozu samopouzdanja od početka turnira.

Koliko je trofej značajan imajući u vidu da je sezona, kao što je i sam rekao, bila izazovna?

– To je Novaku dokaz da i dalje treba da igra i da treba da napadne rekordnu, 25. gren slem titulu. Po jutru se dan poznaje – to je pogonsko gorivo koje ga priprema za Australijski open.

Iz stručnog ugla, šta ste primetili u mečevima na azijskoj turneji?

– Đoković protiv svakog protivnika ima stil, ali ide korak ispred. Protiv Danila Medvedeva uvek se izvuče unazad, pa napada i polako ulazi u teren. Protiv Saše Zvereva mu je lakše jer igra sa osnovne linije, pa Novak može da menja poziciju. Ume da se prilagodi protivnicima i zna taktički da pronađe pravo mesto na terenu.

Brza eliminacija u Šangaju – nedovoljno vremena za oporavak?

– Nikada nije lako pronaći pravu meru. Za nedelju dana ili manje telo ne može adekvatno da se pripremi.

Đoković je najavio turnire u dvorani – šta očekujete?

– Novak je najbolji svih vremena, pa samim tim i najbolji svih vremena u dvorani. Obožava da igra u tim uslovima – nema vetra ni sunca, ništa mu ne smeta. Đoković je kralj dvorane. Na osnovu zvuka posle udarca zna šta je protivnik odigrao i kako treba da vrati lopticu.