KORNER: Ne valja biti ni previše strpljiv

Nesporno je da se treneri u Super ligi smenjuju prebrzo, da jedino oni odgovaraju za loše rezultate, a krivica mimoilazi čelnike klubove zadužene za dovođenje stručnjaka i igrača. Odavno je poznato da malo koji ili gotovo nijedan klub u Srbiji ne radi planski, pa su ad-hok rešenja najviše posledica improvizacije. Postoje, ipak, i slučajevi gde se i kad ne ide, ništa ne menja.

Tako je do juče bilo u Partizanu. Saša Ilić kao legenda crno-belih nije bio na udaru ni javnosti, ni navijača. Verovalo se da je loš početak prvenstva posledica borbe za plasman u Ligu konferencije, što je Parnom valjku bilo i važnije od trke za titulu. Tačno dva meseca posle dobro odigranih, a ipak, neuspelih kvalifikacija dogodilo se ono što je odavno bila neminovnost – Saša Ilić je otišao.

Šteta je i za njega i za klub što mnogo ranije nisu shvatili da je rastanak jedini logičan potez. Mnogo veći treneri iz mnogo većih klubova odlaze kad su rezultati loši, odnosno kad ispunjenje ambicija dolazi pod znak pitanja jer vreme prolazi, a ekipa ne izlazi iz krize. Ilić je dva puta nudio ostavku, možda najviše iz straha od pristalica klupski čelnici su ga naterali da se predomisli. A,  jednostavno, nije išlo. Naredni meseci odgovoriće na pitanje koliko se zakasnilo, ima li Partizan vremena da sve popravi i uhvati evropski voz, pošto bi sve ostalo bila katastrofa za posrnulog velikana.

Sličan je primer Čukaričkog. Tolerisalo je rukovodstvo Brđana i predugo Marka Jakšića i bilo svedok kako se čitav projekat ruši, jer jednostavno trener i igrači nisu na talasnoj dužini. Jakšić je smenjen pre 16 dana, a ekipa je ostvarila dve pobede i sad je privremeni šef struke Mihajlo Trajković pred promocijom.

Svaki klub treba da bude strpljiv sa trenerom, uzme u obzir sve objektivne okolnosti koje su dovele do neispunjenja ambicija. I laik, ipak, vidi kad treba reći dosta i nešto promeniti. Što se agonija više produbljuje to je pad bolniji. Zbog toga iz ovakvih situacija treba izvlačiti pouke.

Možda ni nova rešenja ne budu dobra, ali važno je da se pokušalo. Ne postoji garancija ni da veliko trenersko ime može svuda da bude uspešno, karijera se sastoji od uspeha i neuspeha, nekad su bitne okolnosti, trenutak, inspiracija, a mnogo češće sistem i realne ambicije.