У Супер лиги Србије, ништа тога много новог осим што је Црвена звезда направила разлику у односу на другопласирану Војводину од 8 бодова вишка и лаганим касом иде ка још једној шампионској, овај пут јубиларној десетој титули у низу. У последњем колу Црвена звезда је на Карабурми готово срећно победила ОФК Београд 1:0, јер су домаћини пропустили да изједначе у последњим секундама утакмице.
Нису далеки ни дани кад је шпански тренер на клупи Црвене звезде, Алберт Ријера "загрмео" да не подноси “ходајући" фудбал, који с времена на време демонстрира његов тим и да за исправке треба много времена?
Многи су се запитали, да ли све време док се чека убрзање игре, или ипак постоји ограничавајући рок да би се спојиле три ствари у целости на највећем могућем нивоу: игра, резултат и репродукција врхунских играча? Нарочито се то односи на Звездине игре у Европи.
Ово је уједно и прилика да се присетимо (не)успеха бројних српских тренера у Шпанији, родној домовини тренера Црвене звезде. Најупечатљивији пример у поређењу са Ријером је судбина Радомира Антића кад је у сезони 1991/92, водио Реал Мадрид и био смењен после половине одиграног првенства са образложењем да игра Реала није довољно атрактивна. Није згорег поменути да је у другом делу првенства Реал те сезоне прокоцкао тих Антићевих 7 бодова предности и изгубио титулу.
Црвена звезда је дала готово неограничену подршку Алберту Ријери, док друштвене мреже горе од незадовољства игром и "ходајућим фудбалом", који и сам тренер жели да искорени. Време пред нама ће бити најбољи сведок да ли се погрешило у чекању, похвали, или осуди.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
