U Super ligi Srbije, ništa toga mnogo novog osim što je Crvena zvezda napravila razliku u odnosu na drugoplasiranu Vojvodinu od 8 bodova viška i laganim kasom ide ka još jednoj šampionskoj, ovaj put jubilarnoj desetoj tituli u nizu. U poslednjem kolu Crvena zvezda je na Karaburmi gotovo srećno pobedila OFK Beograd 1:0, jer su domaćini propustili da izjednače u poslednjim sekundama utakmice.
Nisu daleki ni dani kad je španski trener na klupi Crvene zvezde, Albert Rijera "zagrmeo" da ne podnosi “hodajući" fudbal, koji s vremena na vreme demonstrira njegov tim i da za ispravke treba mnogo vremena?
Mnogi su se zapitali, da li sve vreme dok se čeka ubrzanje igre, ili ipak postoji ograničavajući rok da bi se spojile tri stvari u celosti na najvećem mogućem nivou: igra, rezultat i reprodukcija vrhunskih igrača? Naročito se to odnosi na Zvezdine igre u Evropi.
Ovo je ujedno i prilika da se prisetimo (ne)uspeha brojnih srpskih trenera u Španiji, rodnoj domovini trenera Crvene zvezde. Najupečatljiviji primer u poređenju sa Rijerom je sudbina Radomira Antića kad je u sezoni 1991/92, vodio Real Madrid i bio smenjen posle polovine odigranog prvenstva sa obrazloženjem da igra Reala nije dovoljno atraktivna. Nije zgoreg pomenuti da je u drugom delu prvenstva Real te sezone prokockao tih Antićevih 7 bodova prednosti i izgubio titulu.
Crvena zvezda je dala gotovo neograničenu podršku Albertu Rijeri, dok društvene mreže gore od nezadovoljstva igrom i "hodajućim fudbalom", koji i sam trener želi da iskoreni. Vreme pred nama će biti najbolji svedok da li se pogrešilo u čekanju, pohvali, ili osudi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
