„Најтеже ми је било да чувам Бјековића и Бајевића“

Мирослав Родић био је играч дефанзивних задатака, са великим апетитима да успе. У улози бека и либера носио је дресове више клубова и на свакој адреси остављао прелепе „рукописе“, да га људи поштују и цене. Рођен је 29. септембра 1952. у Београду.

- Каријеру сам започео у нишком Радничком и све што ми се лепо догађало било је на Чаиру - прича Родић.

Наш саговорник објашњава како је почео да се бави фудбалом.

- Највише дугујем родитељима, имао сам њихову безрезервну подршку. Показао сам да волим фудбал. У петом разреду сам играо са две или три године старијима од себе. Тај период се не заборавља.

Родић је за први тим „Реала са Нишаве“ тим дебитовао против Партизана.

- Прва утакмица се увек памти. Било је на Чаиру око 25.000 гледалаца. Чувао сам Ненада Бјековића. Изгубили смо 0:1, утакмица је била одлична.

Значајнији период провео је у Галеници, играо у Бору, подгоричкој Будућности, Трепчи, Радничком из Крагујевца и Тетексу.

- У сваком клубу било ми је лепо. Можда Трепча заузима посебно место у мом срцу, ушли смо у Прву лигу Југославије. Иначе, каријеру сам завршио у Синђелићу. Стекао сам много пријатеља. Позван сам на дружење наредне године у Тетову и једва чекам те сусрете.

Родића је посебно красила скок игра и дуели „један на један“. Противнички фудбалери нису се баш наиграли против њега.

- Најтеже је било чувати Ненада Бјековића и Душка Бајевића. Њих двојица задавали су ми доста муке. Мада, у то време сваки клуб је имао ведете. Олимпија са Пејовићем, Звезда са Лазаревићем, ОФК Београд са Сантрачем, Будућност са Радоњићем...

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ