Miroslav Rodić bio je igrač defanzivnih zadataka, sa velikim apetitima da uspe. U ulozi beka i libera nosio je dresove više klubova i na svakoj adresi ostavljao prelepe „rukopise“, da ga ljudi poštuju i cene. Rođen je 29. septembra 1952. u Beogradu.
- Karijeru sam započeo u niškom Radničkom i sve što mi se lepo događalo bilo je na Čairu - priča Rodić.
Naš sagovornik objašnjava kako je počeo da se bavi fudbalom.
- Najviše dugujem roditeljima, imao sam njihovu bezrezervnu podršku. Pokazao sam da volim fudbal. U petom razredu sam igrao sa dve ili tri godine starijima od sebe. Taj period se ne zaboravlja.
Rodić je za prvi tim „Reala sa Nišave“ tim debitovao protiv Partizana.
- Prva utakmica se uvek pamti. Bilo je na Čairu oko 25.000 gledalaca. Čuvao sam Nenada Bjekovića. Izgubili smo 0:1, utakmica je bila odlična.
Značajniji period proveo je u Galenici, igrao u Boru, podgoričkoj Budućnosti, Trepči, Radničkom iz Kragujevca i Teteksu.
- U svakom klubu bilo mi je lepo. Možda Trepča zauzima posebno mesto u mom srcu, ušli smo u Prvu ligu Jugoslavije. Inače, karijeru sam završio u Sinđeliću. Stekao sam mnogo prijatelja. Pozvan sam na druženje naredne godine u Tetovu i jedva čekam te susrete.
Rodića je posebno krasila skok igra i dueli „jedan na jedan“. Protivnički fudbaleri nisu se baš naigrali protiv njega.
- Najteže je bilo čuvati Nenada Bjekovića i Duška Bajevića. Njih dvojica zadavali su mi dosta muke. Mada, u to vreme svaki klub je imao vedete. Olimpija sa Pejovićem, Zvezda sa Lazarevićem, OFK Beograd sa Santračem, Budućnost sa Radonjićem...
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
