КОРНЕР: Радник постаје узор Радничком

Ниш и Сурдулица као градови не могу да се пореде. Фудбалски клубови Раднички и Радник су међутим, конкуренти, све неравноправнији. Они који су „преспавали“ минулих 35 година рекли би да је некадашњи Реал са Нишаве по свему у предности. Само су традиција и број навијача на страни ранијег великана нашег фудбала. У свему осталом Радник је бољи.

Сурдуличани су после 14. кола на шестом месту са 20 бодова, Нишлије на 13. са осам. Прошле сезоне клуб из градића са непуних 10.000 становника играо је у плеј-офу, док је Раднички опстанак изборио коло пре краја. Недавни сусрет у Сурдулици Радник је решио у своју корист са 3:0!

Још чудније је што оба клуба води иста породица – Тончев. Млађи Станислав је на челу Радника, под менторством оца Новице, бившег министра и председника општине. Станиславов стриц Ивица је више од деценије неформални лидер Радничког, званично само члан Скупштине због политичких функција. Истина, пре шест дана после пораза од Партизана, цео Управни одбор Нишлија је поднео оставке и чека се избор новог руководства.

Како то да малени Радник има визију, систем, доведе тренера (Зорана Рендулића) кад су припреме већ почеле и поново конкурише за плеј-оф, а да клуб у којем су поникли Драган Стојковић Пикси, Драган Пантелић, Милош Дризић, Миодраг и Горан Стојиљковић, Дејан Петковић и многи други незаборавни асови буде претпоследњи иако је имао важну улогу у Првој лиги СФРЈ кад је с тим истим Радником једва играо и пријатељске утакмице? Узгред, у Нишу у понедељак није ни било фудбала због квара на електронсталацијама, што се десило други пут за годину дана, али то већ није проблем клуба него града.

Традиција и величина места на гарантују успех. У фудбалу је битно имати визију, изнад свега стабилне финансије и квалитетне људе на кључним местима. Радник је све то успео да изгради, није га пореметило ни испадање из Супер лиге у сезони 2023/24. јер се експресно вратио и постао још јачи. У Радничком би се испадање схватило трагично, пре свега што клупски челници немају никакав план за будућност. Тужно и недопустиво, као да никог у Нишу и не занима фудбал, поготово им је небитно како се осећају навијачи док гледају успехе Радника и уживање Лесковчана на велелепном стадиону, а они се грче и све их је мање на оронулом Чаиру.